Буђење под нацистичким бомбама

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД БРУТАЛНОГ НАПАДА ТРЕЋЕГ РАЈХА НА КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ И ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА

Само на престоницу је послато 484 авиона, а употребљено око 440 тона запаљивих бомби. Хиљаде људи је погинуло, а на хиљаде београдских зграда уништено

Нацистичка Немачка већ је пружила шапу и донекле показала намере. Покорава, застрашује, вреба… И било је јасно да се неће зауставити, али тог 6. априла 1941. уснула престоница тадашње Краљевине Југославије није очекивала да ће се пробудити у кошмару. Дочекао је “страшни суд”, подмукла од мазда коју је лично вођа Трећег рајха наменио непослушним Србима и тој пркосној земљи на Балкану, с чијих су улица 27. марта 1941. људи гласно узвикивали: “Боље рат, него пакт!”

И тако тог 6. априла почиње бомбардовање Београда у рано јутро, без најаве. Али скривена порука је ипак постојала. Радио Берлин тачно у 5.20 емитује композицију Андреаса Леонарда “Марш принца Еугена”, чиме је послат тајни знак да казнена експедиција крене у напад!

ТРЕЋИНА КАЗАЛА ХИТЛЕРУ НЕ

Противљење потписивању Тројног пакта изнели су грађани Краљевине Југославије 27. марта на протестима широм земље. Процена је да је тог марта на улицама садашње престонице Србије било између 60.000 и 100.000 људи, дакле трећина становништва је изашла и рекла Хитлеру не. Протест је био најмасовнији у Београду, али су грађани изашли и на улице у Нишу, Параћину, Панчеву, Котору, на Цетињу, у Сарајеву, Љубљани, Сплиту… За многе је тај 27. март и довео до милион жртава, с колико су Срби изашли из Другог светског рата.

Бомбардовање је предводи ла четврта немачка флота под командом генерала Александра Лера јер је, према Хитлеру, имао “изузетну препоруку” он је Варшаву сравнио са земљом. Лер је и одредио у колико ће таласа бити бомбардован Београд и колико ће тачно бити бачено запаљивих, а колико класичних бомби… У историјским подацима се проналази да је први, од четири, колико је тог дана било ваздушних удара, трајао од 6.50 до око девет сати. Ужас је прекрио лица људи, никада није утврђен тачан број погинулих (историчари процењују да је било између 2.000 и 4.000 жртава, прим. аут.), а порушено је више од 600 здања. Сравњена је са земљом Народна библиотека Србије, па остаје то дан не само када су гореле књиге већ најтужнији дан наше културе и дан културног геноцида над једним народом.

СИМБОЛИКА СА ПРИНЦОМ ЕУГЕНОМ

Емитовање поменутог марша била је идеја Јозефа Гебелса, министра пропаганде Немачке, а у свему је било, наравно, и театралне симболике. Принц Еуген Савојски, наиме, предводио је вероватно и најмасовнију и најкрвави ју битку за Београд почетком 18. века, у којој је учествовало преко 350.000 војника. Име овог војсковође у Аустротурским ратовима носиле су елитне трупе нацистичке Немачке. Није мање занимљив податак и тај да је аустријски композитор рођен баш на исти дан кад и врховни вођа Трећег рајха.

Српска престоница би данас сигурно другачије изгледала да у овом нацистичком нападу нису порушене велелепне грађевине. Подаци кажу и да је око 8.000 зграда оште ћено, а међу њима су били и Стари двор, али и Вазнесењска црква, у којој је било верника и у чијем се дворишту данас налази споменик у облику крста погинулим грађанима.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук, лоциран на земунском аеродрому, и једи нице против-ваздухопловне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона који су оборили ју гословенски пилоти, али је процена да их је више од 40. У тој неравноправној борби погинуло је 11 југословен ских пилота.

У оквиру комплекса Ново гробље 1966. формирано је Споменгробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда. На Београд је послато 484 авиона, а употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Истог дана када је почело бомбардовање тадашње Југославије нападнута је и Грчка, али Хитлерова наредба је била да се Београд сравни са земљом, док је инсистирао да Атина остане нетакнута.

аутор Сунчица Николић

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБА