Око СКЦ увек добар вајб

AУТОРСКИ ТЕКСТ БРАНКА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

YO, YO, brothaz and sisitaz, What’s up? Straight up and Never stop right to the Top!!

У овом броју би требало, као што сам обећао, да завршим причу о вери, која нам даје невиђено јаку унутрашњу снагу, међутим, надам се да ми нећете замерити што ћемо то прескочити до наредног броја да бисмо овог пута обележили 50. годишњицу Студентског културног центра (3. април 1971). То у овом тренутку има заслужену предност јер је СКЦ, колико и бенду Sunshine, толико и целој рокенрол и алтернативној музици и, генерално, свим уметницима уопште, давао једну велику одскочну даску још из времена СФРЈ.

После великих студентских протеста 1968, још у доба Тита је уступљена Београдском универзитету, односно студентима. Од тада па наовамо СКЦ је био и остао значајно место Београдске младости и авангарде. То је место које је најзачајније било по концертним дешавањима, али ништа мање није ни за друге гране уметности, као, рецимо, изложбе разних сликара које и дан данас постоје, па онда трибина, позоришта, фестивала, радионица, видео и филмских пројекција итд. Што се тиче мог личног упознавања тог места, датира по причи с краја осамдесетих и почетка деведесетих. Наиме, осамдесетих је изашла плоча ПГП, такозвани пакет аранжман, где су били представљени бендови: Електрични оргазам, Шарло акробата и Идоли.

Значи, то се слушало непрестано и они су код нас представљали њу вејв, док, с друге стране, Џони Штулић под именом групе Азра долазио је из Загреба у Београд да одржава своје концерте у СКЦ. Генерално, то је било најјаче место за рокенрол и алтернативу на подручју целе СФРЈ. Из Словеније је долазио бенд Лачни Франц, из Загреба група Хаустор, група Филм и ко зна ко још. Из свих бивших република СФРЈ су долазили сви мало боље афирмисани бендови. Из Македоније је долазио бенд Куку леле, из свих места унутар Србије је убедљиво било највише бендова.

Шарло Акробата се осамдесете поделио на две групе, на Дисциплину кичме и Екатарину Велику. Знам да сам, као основац, био на концерту Дисциплине кичме у СКЦ, а кад је долазио Џони тј. Азра, да је била распродата Велика дворана СКЦ свих пет дана узастопних концерата. То је било лудило! Џони је убедљиво као музичар оставио најјачи печат, што у СКЦ, што на подручју бивше СФРЈ.

Рат је почео ‘91. и бендовима из околних република је спуштена рампа, тако да је остало отворено искључиво за уметнике из Србије и за браћу Црногорце. Иначе, што се тиче београдске омладине, то је било једно од ак- туелнијих места за изласке, за дружење, за блеју.

Ту су се скупљали панкери, металци, даркери, шминкери, хардкоровци, значи сви живи, али, углавном, музички или стилски оријентисани.

Једно од главних питања у то време је било кад се упознајеш с неким: “Из ког си ти краја?” Па би се ту нашла већ нека заједничка тема и тако би, самим тим, то упознавање и блеја с другим екипама из различитих крајева града била интересантнија. Неки би блејали код СКЦ, неки на “демији” тј. Факултету академских уметности на крају Кнеза, ал’ у принципу то је то. Ту никад не би долазио неко ко слуша диско или ако је љаксе по карактерној особини, па слуша народњаке. То је био тадашњи менталитет, који и даље живи код нас сада старијих генера- ција.

Нећу да много бежим од теме, али доба рата и ТВ Пинк поготово је највише утицало на деградацију и декаденцију квалитетне музике и уметности уопште јер својим огромним утицајем преко медија је одвео већину омладине да слуша сељанију, “Гранд”, ријалити и остали шунд и распад система.

Да је нама неко тада рекао како ће већина омладине у земљи да слуша народњаке у блиској будућности, нико му не би веровао јер у то доба је било блам да слушаш народну музику у смислу турбо-фолка.

Иначе, умели су често да долазе и страни популарни бендови. Зими би се свирало у Великој и Малој дворани СКЦ, у зависности од популарности бенда, а сваког пролећа би било отварање Велике летње баште СКЦ, која прима отприлике између 1.500-2.000 људи. Задњи концерт на којем сам био је концерт групе Body Count са Ајс Тијем на челу у лето 2018. Било је екстра!

Што се тиче групе Sunshine, нама је исто СКЦ представљао велики значај у смислу промоције лајв презентације. Наиме, први концерт, пре СКЦ, имали смо у клубу и башти КСТ. Што је исто било крцато и пуно ко око, али тад сам први пут добијао коментаре и поређење са СКЦ у смислу што свирате овде, а не у СКЦ.

Кад бих питао зашто, у чему је разлика, од више људи бих добијао исти одговор, да је СКЦ много значајније место и да би многи људи дошли на наш концерт да га држимо у СКЦ, у односу на било које друго место у граду. Тако да смо већ од ‘96. почели са свиркама у Великој сали СКЦ са на- шом тада познатом традицијом да бенд Sunshine има самосталне концерте искључиво на Дан заљубљених 14. фебруара, а већ ‘97. на исти датум смо имали распродата два дана концерта узастопце. Пошто нам је у то доба популарност константно расла, следеће две године, ‘98 и ‘99,пунили смо Халу спортова на Новом Београду, наравно, и даље по традицији на Дан заљубљених. Коначно, 2000. вратили смо се опет у Велику дворану СКЦ са распродата три узастопна концерта.

Први и најпопуларнији Sunshine “crew” се распао 2001, тако да су нам та три дана били и опроштај, макар што се тиче Београда, али искористили смо један од тих дана и снимили лајв аудио-наступ, који је после кућа “Метрополис” објавила као ЦД и оставила велики траг једне велике успомене те Sunshine екипе.

Наравно, многи памтимо СКЦ као главно место за продају пиратских ЦД, а било је и разних мајица, дуксева и беџева са именима и амблемима разних познатих бендова. Било је буквално безброј штандова и није било шансе да, кад прођеш туда, не купиш макар један ЦД пирата. Било је онако готивно, живо, ту је увек радио фићка са бочне стране уласка у СКЦ, као и унутра доле и горе на спрату, тако да сам лично често ишао тамо и дружио се са људима из света музике. Испред бих увек срео неког кога знам, као и неке људе са штандова. Тако да, као са краја ‘80. и по- четка ‘90, кад сам ишао да се упознајем са разним екипама из Београда, тако и крајем ‘90. и почетком 2000. и даље је био супер вајб испред СКЦ за дру- жење и блеју.

СКЦ је био и остао један од најјачих носећих стубова рокенрола и алтернативне музике на овим просторима.

ФОТО: СКЦ