Scroll Top

Драма Књаз премијерно на Малој сцени Мадленианума

drama-knjaz-premijerno-na-maloj-sceni-madlenianuma
Сличне теме

На истеку обележавања 200. годишњице рођења једног од најзаслужнијих српских владара у новијој историји – кнеза Михаила Обреновића III – Опера и театар Мадленианум приказаће ново драмско дело Миодрага Илића Књаз, 12. фебруара, у 20.00, на Малој сцени

Дело ће бити изведено у концертном облику, у сценографији и костимима Милице Бајић Ђуров, за видео је задужен Звонко Јелушић, дизајнер звука је Душан Арсикин, док је дизајнер светла Срђан Јовановић. У овом концертном извођењу улоге тумаче: Небојша Миловановић (Кнез Михаило), Милица Јанкетић (Књегиња Јулија), Бранко Јеринић (Милош Обреновић), Бојан Жировић (Анастас Јовановић), Милан Цаци Михаиловић (Др Карл Пацек, лекар), Катарина Жутић (Анка Константиновић), Јелица Сретеновић (Томанија Обреновић) и Ксенија Репић (Катарина). Ова драма је ушла међу седам изабраних драма о кнезу Михаилу у књизи Кнез Михаило – Балкански Хамлет, приређивача Радомира Путника и у издању Зептер Боок Wорлд.

Кнез Михаило, „књаз“ – као што је познато – окончао је живот у атентату, 10. јуна 1868. године, под никада до краја разјашњеним околностима, док је са позном изабраницом свог срца, од њега много млађом блиском рођаком Катарином, шетао Кошутњаком у пратњи Катаринине мајке и бабе, његове сестре од стрица, Анке Константиновић, односно стрине Томаније, удовице Јеврема Обреновића. Илић у својој драми не заобилази у финалу овај крвави догађај, али претежно је усредсређен на узроке и сва она злокобна збивања која су довела до трагедије. Кнеза Михаила су у Европи називали „балканским Хамлетом“, вероватно стога што је био песничка природа, просвећени апсолутиста који се није мирио са заосталошћу Србије, већ се упустио у ризичну борбу са конзервативним круговима и ограниченим политичким умовима, успостављајући модеран друштвени систем, заснован на уставу и законима. И као што Хамлет поставља вечито питање „бити или не бити“, то јест мирити се са горком судбином или се уздићи, борити се, па и живот положити, тако српски кнез бира борбу, оснива националне институције, ради на коначном ослобођењу земље од вековне турске окупације, сукобљава се са непријатељима унутар Србије, али и на међународном плану. Његово прометејско жртвовање, његова вера и занос, основни су мотиви драме.

Но, кнеза Михаила раздире и закаснело сазнање да га вољена супруга, кнегиња Јулија (из мађарске аристократске породице Хуњади) годинама вара са моћним немачким војводом Аренбергом, с којим проводи страсне дане и ноћи током „лечења стерилности“ у европским бањама или током својих дипломатских мисија, које јој муж поверава. Јулија је емотивно разапета између два мушкарца, преслаба да се одупре еротским изазовима које нуди љубавник.

Њен однос са Михаилом, драматични сукоби, болни састанци и растанци, дају овом делу мелодрамску компоненту, откривајући паралелни хамлетизам кнеза у његовом приватном животу. Његова патња, после дефинитивног раскида, налази одушка у инцестуозној вези са младом рођаком, која ће произвести општи одијум, чак претњу анатемом православне цркве, оставком владе… Кнежево одбијање да помилује једног криминалца, навешће браћу робијаша да дигну руку на свог кнеза и (можда потпомогнути неким чиниоцима ван земље) усмрте оног који је учинио велика дела за свој народ.

„Концертно извођење“ није пуко читање драмског дела, већ међукорак између читања и целовито креиране позоришне представе. Глумци костимирани у стилу епохе друге половине деветнаестог века, у симболично назначеној сценографији, уз помоћ светлосних и звучних ефеката, музике и видео пројекција, покушаће да читањем наговесте емотивни набој ликова које тумаче. Да причу учине динамичном и занимљивом.

Фото: Промо

Додај коментар: