Дугоочекивани нови роман мајстора трилера Стива Каване

Истраживања потврђују да су трилери други најпродаванији жанр на светској издавачкој сцени, одмах иза љубавних романа

Популарност овог жанра објашњава се чињеницом да је централни мотив већине криминалистичких романа злочин у чије разрешење је „умешан“ и сам читалац. Колико, како и с којим жаром, зависи од умећа самог писца.

У самом врху светски познатих трилер мајстора, способних да читаоца увуку у радњу свог дела до те мере да књигу не може да „испусти из руку“, налази се бестселер писац Стив Кавана, чији је изванредни крими-роман Педесет-педесет недавно објавило Вулкан издаваштво.

Већ на првим страницама овог трилера Кавана нас супериорним стилом уводи у теме које заокупљају сваког човека – да ли уопште постоје истина и правда и колико зависе од морала и снаге људског карактера? Аутор чији су романи у Великој

Британији продати у више од милион примерака, а кога публика у Србији препознаје по бестселеру Тринаест, у трилеру Педесет-педесет доноси нам још једну узбудљиву причу чија је централна фигура Еди Флин, бивши преварант који је постао адвокат.

Флинова трансформација у страственог заговорника правде основа је за дубоке моралне дилеме које Кавана истражује.

Овог пута Флин се налази у ситуацији да се његови инстинкти и чињенице све време сударају у одлуци која од две сестре, Александра или Софија Авелино, говори истину у случају убиства њиховог оца Френка. Ситуацију додатно компликује то што се обе налазе у средишту истог судског процеса, истовремено оптужене пред једном поротом. Зналачки водећи причу, Кавана нам све време ставља до знања да једна од њих лаже и да је једна од њих убица, али истовремено ствара и ролеркостер емоција, наводећи читаоца да сумња у обе. Како суђење одмиче, постаје јасно да ово убиство није резултат изненадног излива беса већ да је дуго и пажљиво планирано, а Френк није једина жртва…

Стив Кавана је рођен и живи у Белфасту, у Северној Ирској. Након објављивања романа Тринаест, одлучио је да напусти професију адвоката и посвети се искључиво писању. Према сопственом признању, овај тежак и ризичан корак прилично га је плашио, али на његову срећу и задовољство читалаца, није погрешио у одлуци.

Угледни британски Гардијан у приказу романа Педесет-педесет истиче да је његова неодољивост у „мајсторском начину погрешног усмеравања и задржавања информација који вас тера да се супротставите аутору“ и додаје да посебну чар овом трилеру дају „сцене у судници које немају премца“.