Scroll Top

Хрвати зазидали рељеф краља Петра

hrvati-zazidali-relef-krala-petra
Сличне теме
Dodela Svetosavske nagrade

Волео бих да у будућности допринесем развоју науке и човечанству, али и...

ОТКРИВАМО ДУГО ЧУВАНУ ТАЈНУ ИЗ ДУБРОВНИКА

Споменик посвећен Карађорђевићу са градских зидина скинут по доласку усташа. Италијани намеравали да ово Мештровићево дело поклоне својој краљици, али је рељеф остао у граду и већ 45 година је скривен од очију јавности

Након смрти кра­ља Петра Првог Карађорђевића градови у Краље­ вини СХС буквално су се утркивали ко ће одати већу пошту умрлом суверену. Откривани су споменици, ме­њали су улицама и трговима имена, писали књиге и песме.

Тако је и град Дубровник, го­дину дана после смрти краља Петра Првог, одлучио да отку­пи нацрт за споменик од Ивана Мештровића, посвећен великом краљу.

После две године, 1. децембра 1924, на дан уједињења, на вели­кој свечаности откривен је вели­ки камени рељеф. Био је поста­вљен на почасно место, лево од степеништа на градским зидинама, испод самог кипа Светог Влаха, заштитника града.

Краљ је био приказан на коњу, огрнут великом пелерином, са соколом у руци. Чак и на репро­дукцијама старих фотографија очито је да је рељеф носио ве­лику уметничку енергију и да спада у сам врх Мештровићевих радова сличне тематике. Ме­штровићев рељеф са приказом краља Петра је излаган следеће године у Паризу.

Почетком Другог светског рата и формирањем тзв. Неза­висне државе Хрватске, почело је уништавање свих споменика везаних за династију Карађорђе­вић, Србију и Први светски рат.

Тако је почетком јуна 1941. и рељеф краља Петра Првог Кара­ђорђевића уклоњен са градских зидина. Усташе би највероватни­је одмах уништиле споменик да их нису спречили италијански окупатори, који су намеравали да Мештровићево дело поклоне својој краљици Елени Савојској, односно Јелени Петровић, ћер­ки црногорског краља Николе Петровића.

Њена старија сестра Зорка била је супруга краља Петра Првог, односно мајка краља Алексан­дра Првог Карађорђевића.

Имајући на уму те родбин­ско­-династичке везе, мислили су италијански окупатори да ће краљици Елени бити драго ако Мештровићев споменички ре­љеф предају њој.

Кад је каменаг ромада тешка око три тоне ски­нута с градских зидина, пренесе­наје на италијански брод који је из грушке луке требало у конво­ју да отплови у Италију.

Док је рељеф био на италијан­ском броду у Гружу, интервени­сао је председник дубровачке општине др Јосип Баљкас, зах­тевајући да се рељеф искрца јер: “Мештровићу још није исплаће­на уговорена ценаод 14 милиона динара.”

Искрцан с брода, рељеф је не­колико дана стајао на обали, уз италијанску стражу. У међувре­мену су се усташе и Италијани договорили да рељеф краља Петра ипак отплови у Италију.

Међутим, непосредно пре него што је поновно укрцан на брод, стигао је из Рима телеграм са наредбом да се рељеф за сада депонује у неком од градских магацина. Тако је рељеф поновно враћен у град.

Уследило је преношење Ме­штровићевог рељефа у приземну просторију куће бродовласника Божа Банца. Тамо је рељеф при­слоњен на зид, окренут тако да се не види што је на њему исклеса­но.

Кућа Божа Банцаје 1948. пре­творена у Уметничку галерију. Рељеф краљ Петра остао је тако наслоњен на зид све до 1975, када је доживео невероватну судбину. Наиме, пред крај 1975. просторија у којој се налазио рељеф, са још неким деловима приземља Уметничке галерије, додељена је дубровачком фол­клорном ансамблу Линђо да их користи као своје просторије за вежбање.

Недуго након усељења КУД Линђа уследила је адапта­ција просторија, па је рељеф засметао смештају сандука с народним ношњама и дру­гим просторним потребама. Тадашњи директор галерије проф. Антун Караман упутио је допис извршном већу Скупштине општине Дубровник, тражећи да се за рељеф одреди неко одговарајуће место изван галерије, а допис је проследио и Заводу за заштиту споменика културе, али није добио ника­кав одговор.

Након тога се на решавању проблема ангажовао оснивач и уметнички директор КУД Ли­нђа Сулејман Муратовић. На крају су крајње необичну одлуку донели управни одбор и уметнички савет Линђа ­ на­правити преградни зид и тако зазидати рељеф краља Петра Првог Карађорђевића.

Како је ово Мештровићево уме­тничко дело сада било “заштиће­но” сазиданим и обојеним зидом и склоњено из видокруга, више нико није показивао занимање и оно је пало у заборав.

Ове године прошло је тачно 45 година како је рељеф краља Пе­тра сакривен од очију јавности, зазидан у приземљу Уметничке галерије и зазидан у сећању…

МИЛАН БОГОЈЕВИЋ

Додај коментар: