КО САЊА, ИМА ШТА И ДА ОСТВАРИ

ВЕЉКО ЛОВЧЕВИЋ, МЛАДА ПЕСНИЧКА НАДА

Амбициозна будала се попела на месец, поручио је аутор у својој првој објављеној песничкој збирци “Волим, видим, осећам”

Моје мишљење је да сваки човек, пре или касни­је, на овај или онај начин, пожели осећања и ставове да поде­ ли са друштвом у ком живи, али немају сви храбрости за то. Ја сам кроз стихове казао све оно што сам мислио да треба да се каже, почиње причу за часопис Борба талентовани песник Вељко Ло­вчевић (22).

Одрастао је у Мачванском округу, у насељу Богатић, где је и провео школске дане, а још од раног детињства по­ казивао је афинитет према уметности и таленат за пи­сање. Био је члан Омладин­ске сцене Позоришта “Јанко Веселиновић” из Богатића и освајао бројне награде на ме­ђународним фестивалима са ауторском представом “Хајде да не жмуримо”.

Своју прву збирку песама из­дао је ове године под називом “Волим, видим, осећам”. Нај­више пажње посвећује љубав­ ним песмама јер сматра да је љубав посебна емоција, која се уплиће у све сегменте живота, окружује нас и преко нам је потребна. Поред љубавних, у збирци се налазе и две рат­не песме ­ “Приче о Стевану Медашу” и “О Војнику Стани­миру”, које, иако носе тешку тематику, осликавају љубав према држави, супрузи, ма­јци, никад прежаљеном оцу. Инспирацију, каже, проналази на разним местима.

– Некад је довољно само да погледам “ТВ Дневник”, про­читам новине и већ имам до­вољно материјала за песму, али најчешће је налазим у разговору с људима јер свако има неку своју причу и свака је другачија и занимљива на не­ки свој начин ­ каже Ловчевић.

Вељко никада није крио да је одрастао уз музику и пе­сме Ђорђа Балашевића и Бо­ре Ђорђевића, што је на њега значајно утицало да почне да пише. Поред ова два музичка узора, млади песник истиче да посебно место припада и Мики Антићу, за њега најве­ћем српском песнику свих времена.

– Постоји једна заједничка ствар код Мике, Боре и Ђор­ђа, а то је да су сви оставили печат. Ја ћу покушати исто ­ са великом амбицијом у гласу обећава он.

На питање шта заправо во­ли, види и осећа, како и гласи назив његовог првенца, Ло­вчевић наводи да је одговор можда најбоље потражити у збирци и да би, ако би кренуо да набраја шта воли, види и осећа, било потребно бар 20 ситно куцаних страна.

Што се тиче планова за бу­дућност, нада се да ће оства­рити сан и да ће једног дана направити велику промоцију у Београду.

­-Мислим да сви треба да са­њамо велике снове и тежимо да те снове остваримо. На самом крају збирке налази се речени­ца “Амбициозна будала се по­пела на месец!” Онај који сања, има шта и да оствари, просто је ­ закључује Ловчевић.

Тамара Јогић

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА