Мртва стража Колубарске битке

БУДУЋНОСТ СЕ НЕ МОЖЕ ГРАДИТИ НА ЗАБОРАВУ ИСТОРИЈЕ

У непосредној близини центра и пешачке зоне у Лазаревцу налази се Црква Светог Димитрија са спомен-костурницом страдалих у Колубарској бици

Недавно, док се сањиви Лазаревац тешко будио због облачног јутра које га је додатно успавало, прошао сам после дужег времена по- ново кроз капију порте и готово у исто време био поздрављен звонима са торња цркве. Застао сам у жељи да продужим овај тренутак. Нисам једини, видим човека средњих година који се налази на огради, мобилним телефоном фотографише ову дивну православну светињу, међутим, брзо заврши, па се журним кораком удаљи низ улицу. Гледам га док одлази и питам се да ли зна каква се вредност крије у унутрашњости храма или је остао задивљен само спољашњом лепотом?

Црква Светог Димитрија у крипти крије и чува најбоље синове и кћери који су своје животе положили за одбрану отаџбине у Колубарској бици. Колубарска битка је сигурно једна од наших највећих во- јничких дика у Првом светском рату, а можда и у комплетној војничкој историји Србије. То је победа која је по свом значају, стратегији високих официра (на првом месту војводе Живојина Мишића) и војничкој храбрости ушла не само у историју Србије него и у светску војну историју.

Спомен-костурница у Лазаревцу данас је подсетник на ту велику битку, страдање, али и невероватну хуманост српског народа. Овде је, поред српских војника, сахрањен и велики број непријатељских војника. Како су ми рекли у храму, процењује се да је у крипти сахрањено око 20.000 српских војника и, веровали или не, чак 30.000 аустроугарских, по чему је ово специфична костурница у читавом свету.

Када су у Другом светском рату пале прве бомбе, једна је оштетила и крипту, нарушивши тако вечни мир покој- ника јер у Србији ништа није заувек.

Легенда каже да је по доласку Немаца у Лазаревац је- дан капетан дошао да обиђе оштећену цркву и сазнао да се у крипти налази и аустроугарски војници. Прича иде чак тако далеко да је, наводно, пронашао стрица који је сахрањен у крипти цркве, те наредио да се у цркви, заједно са православним литургијама, одржавају и католичке мисе.

Оштећена у бомбардовању, црква је поправљена после ослобођења. Ново уређење крипте изведено је 1960. и 1961, према пројекту архитеката Д. Павловића, Д. Тадића и О. Храбовског.

На самом улазу налази се камена табла у којој су уклесане речи: “У темељима слободе југословенских народа почивају и наше кости.” Кости палих бораца су разврстане по армијама и пуковима. На једној страни су вој- ници Прве армије команданта генерала Живојина Мишића, Друге армије команданта војводе Степе Степановића и Треће армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма.

Спомен-костурница је украшена бакарним рељефима, који представљају Колубарску битку, али у њој су описа- не и појединости саме битке. Интересантно је да је првобитно у камену уклесан број од 250.000 војника који су учествовали у бици, те да је накнадно тај број промењен на 120.000 војника. Према писаном сведочењу пензионисаног протојереја- ставрофора Живорада Јаковљевића, старешине храма Светог великомученика Ди- митрија у Лазаревцу, 1964. спомен-костурницу Колубар ске битке посетио је тадашњи комунистички функционер Јован Веселинов. Када је на зиду видео податак да је 250.000 српских војника било мобилисано, кратко је прокоментарисао: “Много је то.” Без трунке поштовања према њима, истиче прота Живорад, методом одока, Веселинов је рекао: “Нека буде, на пример, 120.000.” Убрзо потом ангажован је каменорезац, који је променио прва два броја. Као у чувеном филму “Време чуда” када се иконе у цркви после сваког кречења опет појављују, тако се данас на каменој плочи јасније види број од 250.000 војника. Чудо? Можда

У ствари, можда је веће чудо то што је Црква Светог Димитрија, главни меморијал Колубарске битке, данас готово заборављена. Покоји путник-намерник сврати и ода почаст херојима Колубарске битке, док већина направи фотографију цркве са ограде, не улазећи у порту, и настави својим путем, не знајући да његовог пута не би ни било да није било људи који спавају вечним сном у крипти цркве испред њега.

Пре извесног времена владика Теодосије је у својој беседи опоменуо српски народ речима: “Будућност се не може градити на забораву историје.”

аутор Милан Богојевић

фото: приватна архива