Највећи телескоп западног Балкана

Посета Астрономској опсеравоторији у Београду

Помоћу телескопа Милутин Миланковић у Астрономској станици Видојевица имаћемо могућност да покријемо посматрања у региону и
прикључимо се интернационалној мрежи опсерваторија

Непрегледно звездано небо вековима расплињава машту научника, уметника, теолога и филозофа.

Фасцинација свемиром стара је колико и најраније цивилизације, које су се по њему оријентисале.

Од мерења времена преко веровања и обичаја све до навигације и архитектуре, кретања небеских тела обликовала су начин живота и створила константну потребу да одагнамо њихове мистерије.

Та потреба изнедрила је бројне теорије и значајне изуме попут телескопа 1609, који је донео револуционарне промене на пољу астрономије.

Данас постоји оформљена мрежа сателита  и  телескопа који с великом прецизношћу прате кретања небеских објеката.

Ускоро ће се и наша земља придружити овој мрежи новом осматрачком станицом Видојевица и телескопом “Милутин Миланковић”, који важи за највећи телескоп западног Балкана.

Редакција Борбе зато је кренула путем Астрономске опсерваторије у Београду, не би ли сазнала мало више о овим новитетима.

Док смо се промаљали стазама Звездарске шуме, затекла нас је величина овог комплекса на површини од преко девет хектара.

У његовом склопу налази се зграда управе, више павиљона с телескопима и стамбени објекти у којима су некада становали запослени опсерваторије.

Велики Врачар постао Звездара

У непосредној близини капије налази се најстарији инструмент за мерење времена, сунчани сат.

Недалеко одатле уздиже се и зграда управе сведеног модернистичког стила, чије прочеље краси натпис “Omnia in numero et mensura” (Све је у броју и мерењу).

Ту нас је сачекао проф. др  Лука Ч. Поповић, директор Астрономске опсерваторије, који нам је испричао мало више о настанку ове институције.

– Када је Србија почела да се трансформише из кнежевине у краљевину, знатно се радило на развијању наука јер су управо оне одликовале самосталност једне државе. Тако је Милан Недељковић, на предлог Јосифа Панчића, отишао у Француску и Немачку да изучава астрономску, метеоролошку и сеизмолошку науку. По његовом повратку у Србију основана је Катедра за астрономију на Великој школи, претечи Универзитета у Београду. Затим је на иницијативу проф. Недељковића 1887. основана Астрономска опсерваторија у Карађорђевом парку, која је уједно вршила метеоролошка, астрономска и сеизмолошка истраживања. Након завршетка Првог светског рата и оснивања Краљевине Југославије, појавила се потреба за једном озбиљнијом опсерваторијом – објашњава господин Поповић.

Занимљиво је да је нова Астрономска опсерваторија подигнута на врх брда које је некада носило име Велики Врачар.

Касније су овај крај и општина добили назив управо по опсерваторији, у народу познатим као звездарница или Звездара.

– Инструменти за опсерваторију су набављени на основу ратних репарација, а изградња опсерваторије препуштена је нашем познатом научнику Милутину Миланковићу. На његов позив, у Београд је дошао Војислав Мишковић, први доктор астрономије код нас, који је до тада радио у Марсељу и Ници, а добио је задатак да инструменте стави у функцију. Изградња опсерваторије, по архитектонском решењу Јана Дубовија, почела је 1926, пратећи све потребе за научни рад и модерне токове у архитектури тог времена. Опсерваторија је кренула са радом 1932. што је, узимајући у обзир годину њеног оснивања (1887), чини једном од најстаријих српских научних институција, а комплекс опсерваторије јединственим простором. Из тог разлога је 2002. проглашена за споменик културе под заштитом државе – наводи Лука Поповић.

Архива стара скоро 120 година

Како је разговор текао, запутили смо се ка библиотеци која, као и цео комплекс, представља јединствен архитектонски подухват.

Унутрашњост је такође модернистичког стила и несвакидашњег полукружног облика с прелепом дрвеном галеријом.

Просторија је испуњена дрвенаријом, високим прозорима и непрегледним редовима књига чији вас мирис запахне с врата.

Библиотека у себи чува архиву података стару скоро 120 година, а њен фонд састоји се од око 100.000 публикација и 5.000 књига.

Најстарије потичу из 18. века. Овде су сачувани и примерци издања годишњака Астрономске опсерваторије и некадашњег научног часописа који је ова институција издавала.

У библиотеци су изложени и стари астрономски инструменти који су изашли из употребе.

Ту се налази инструмент за посматрање поларизације неба, реостати, фото-апарати, сатови с клатном и други…

– Опсерваторија је некада имала своју рачунарску лабораторију, која се бавила искључиво прецизним рачунањем положаја небеских тела. Овде је изложен један инструмент који је претеча компјутера, на ком су се вршили прорачуни. Занимљиво је да је ту лабораторију користио Милутин Миланковић при рачунању елемената Земљине путање, за своју теорију климатских промена – наводи господин Поповић.

Астероиди Тито, Србија и Београд

Дошло је време да напустимо главну зграду и кренемо путем павиљона, чије куполе непрегледно ничу међу крошњама дрвећа.

На путу ка великом рефрактору, који важи за највећу атракцију опсерваторије, прошли смо крај дечјег павиљона, павиљона малог рефрактора, као и оштећене зграде Великог меридијанског круга.

У њој се налазио инструмент асканија, који је изгорео током бомбардовања 1999.

– Сваки од павиљона чува инструменте од великог историјског, али и практичног значаја. Неки од њих се могу и даље користити за одређена посматрања попут сунчеве активности, кретања комета и астероида.

У опсерваторији је откривен велики број астероида, а неки од њих су названи Србија, Тито, Југославија и Београд и другим именима по нашим људима и топнимима – објашњава Лука Поповић.

Велики рефрактор важи за највећи телескоп опсерваторије у Београду, који је некада био у функцији посматрања астероида, комета и двојних звезда.

Међутим, због великог светлосног загађења његова функционалност се знатно смањила.

У близини је и Мали рефрактор, који је служио првенствено за посматрање активности Сунца, тачније посматрање сунчевог спектра.

Планирано је да се тај телескоп активира чиме би се посматрачка активност одвијала и из опсерваторије на Звездари.

Сарадња са опсерваторијом „Вера Рубин”

Почетком века, како су се услови у граду погоршавали, почело је разматрање опције подизања нове осматрачке станице ван Београда.

Планина Видојевица изабрана је због мале влажности ваздуха и светлосног загађења, као и умерене температуре, фактора који битно утичу на видљивост.

Додуше, наша клима је промењива, тако да ова станица  не може да се користи током целе године, већ кад услови то дозволе.

– У станици су инсталирана три телескопа која се тренутно користите. Уколико се уочи неко ново небеско тело, астрономске станице широм света прате његова кретања у временском домену и ту се по потреби укључују ови телескопи. На највећем од њих са огледалом пречника 1.4М , који је названом по Милутину Миланковићу, обављају се посматрања по посебним пројектима. Он је укључен као пратећи телескоп у један од највећих земаљских пројеката у астрономији, опсерваторије „Вера Рубин”, везан за преглед неба, који почиње са радом следеће године. – поручује Лука Поповић

Дани отворених врата

Астрономска опсерваторија до пре осам година није била отворена за јавност, међутим, због великог интересовања грађана, осмишљен је концепт Дана отворених врата.

Уколико желите да завирите у овај звездани свет, можете то урадити од априла до октобра.

Посете се заказују у два термина, од 11 и 13 часова, сваке последње суботе у месецу.

Фото: Наталија Кунић