Народни музеј Ужице чува приче свог краја

СПОМЕНИЧКИ КОМПЛЕКС И НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО ДОБРО ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА

Пред посетиоцима је шест различитих сталних поставки које прате развој ужичког краја од праисторије до савременог доба

Народни музеј Ужице, регионални музеј надлежан за територију града Ужица и десет општина Златиборског округа, формиран је 1946, као Музеј устанка, а његова делатност се заснивала на прикупљању и проучавању материјала значајног за културну и политичку историју града и околине. Народни музеј, који чине обједињени Музеј устанка и Завичајни музеј, формиран је 1963, а у његов састав ушао је и Меморијални комплекс Kадињача, који је један период самостално функционисао.

У оквиру Народног музеја може се видети шест различитих сталних поставки које прате развој ужичког краја од праисторије до савременог доба.

УЖИЧКА РЕПУБЛИКА

Овај посебан споменички комплекс је од оснивања смештен у две зграде изграђене пред Други светски рат за потребе Народне банке. У њима се налазе сталне поставке “Ужице, настанак и развој”, “Ужичка република 1941.”, Легат сликара Михаила Миловановића и Историја Наменске производње у Ужицу од 1928. до данас.

Музеј поседује и подземне просторије које су некада називане трезорима, а представљале су цивилно склониште и партизанске фабрике оружја и муниције. Данас се у овим просторијама налази стална поставка “Партизанска фабрика оружја и муниције Ужице 1941.”

Саставном делу музејског комплекса припада и “Јокановића кућа”, која има своју сталну поставку “Градска кућа с краја 19. и почетка 20. века”, а на Kадињачи, у оквиру спомен-дома, посетиоцима је представљена поставка “Раднички батаљон у борби на Kадињачи” и “Ужички крај у НАТО агресији”.

ЛЕГАТ МИХАИЛА МИЛОВАНОВИЋА

Данас се у збиркама и депоима овог музеја комплексног типа налази око 70.000 музејских јединица. Зграде Народног музеја су под заштитом државе, као непокретно културно добро од изузетног значаја. Посетиоцима су на располагању сталне музејске поставке и легат сликара Михаила Миловановића, а повремено и занимљиве тематске изложбе. Поставка Музеја устанка 1941. обухвата период од мартовских догађаја 1941. у Југославији све до пада Ужичке републике. Стална музејска поставка “Ужице, настанак и развој” третира период од праисторије до савременог доба. Легат сликара Михаила Миловановића, првог ужичког академског сликара, садржи 15 слика (уље на платну), фотографије, документа, одликовања и делове кућног намештаја из заоставштине породице Миловановић. За овај легат Народни музеј је добио највеће музејско признање – награду “Михаило Валтровић”, од Музејског друштва Србије.

У оквиру музеја налази се десет стручних одељења, за археологију, етнологију, историју, историју уметности, педагошка служба, стручна библиотека, конзерваторске радионице, фотолабораторија, служба за опште, материјално и финансијско пословање и служба за помоћно техничке послове. Музејски материјал разврстан је у више археолошких, етнолошких, историјских, уметничких и нумизматичких збирки, где је изложено више од 1.400 експоната. Поред заштите покретних културних добара, музеј се бави и зашти том непокретних културних добара.

Борба у Ужицу
У циљу развоја револуцио нарне свести грађана, у Ужи цу су се штампали листови Вести, Борба, Омладинска бо рба, Билтен Врховног штаба, а штампани су у штампари јама Љубомира Романовића и Здравка Милошевића. Први број Борбе изашао је 19. окто бра, а њен главни уредник био је Едвард Kардељ и кратко време, у новембру, Милован Ђилас. Лист је излазио три пута недељно и укупно је изашло у току трајања Ужичке ре публике 19 бројева од по 10.000 примерака, а отпремана је у све крајеве Југославије. Нај значајнији издавачки подухват у том периоду био је управо покретање Борбе. У музеју у оквиру поставке Ужичка република могу су видети примерци тадашње ратне Борбе, штампарска машина, фото графије и клише Борба.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: НАРОДНИ МУЗЕЈ УЖИЦЕ