Scroll Top

Нема тајне за успех, само рад

nema-tajne-za-uspeh-samo-rad
Сличне теме

ДЕВЕТНАЕСТОГОДИШЊИ ШАХИСТА ВЕЛИМИР ИВИЋ, ПРВИ НА СРПСКОЈ РЕЈТИНГ-ЛИСТИ

До Светског купа, на ком сам стигао до најбољих 16, знао сам да сам за борбу спреман, али нисам очекивао да могу да победим такмичаре светске класе. То ми даје мотивацију да наставим да се трудим

Древна витешка игра, музика  за мозак,  наука, спо- рт… Све је то шах, а можемо пронаћи још много дефиниција да бисмо разумели шта он значи. За младог Велимира Ивића из Београда шах представља животни пут, изазов, игру за остварење циљева и снова. Са тек напуњених 17 година постао је велемајстор, а данас је први на нашој рејтинг- листи. Ивић враћа српски шах на светску сцену и полако али сигурно корача до самог врха, улазећи у коштац са светским шаховским велемајсторима.

Када и како сте почели да играте шах?

– Када сам имао шест година, први пут сам почео да играм шах сасвим случајно. Био је рођендан и добијали смо поклоне, брат, сестра и ја. Наравно, ми смо тражили пушке, које смо и добили, а сестра је добила шах. Тата, који се аматерски бавио шахом, научио нас је прве потезе. На почетку би брат и сестра играли са њим, а ја бих само посматрао, заправо сам се последњи заинтересовао и почео да играм. У почетку ми је било тешко да играм коњима, њихово кретање у Г ми је било чудно, стално сам играо без њих и губио партије. Због тих пораза убацио сам и коња, наставио да играм, па почео и да побеђујем. Сестра је брзо одустала, а брат и ја смо наставили да играмо, након чега је тата приметио наш таленат и уписао нас у шаховски клуб. После неког времена мој таленат је био примећен и у клубу, тада почињу бројна такмичења, медаље и успеси, који су само наставили да се нижу. Први турнир који сам освојио био је одржан у “Мекдоналдсу” и звао се Турнир шампиона.

У слободно време тренирам

Чиме се још бавите поред шаха?

У слободно време гледам што више да се бавим спортом, то ми је важно, да будем физички спреман јер некад треба шест-седам сати држати концентрацију, што нимало није лако и једна грешка може да промени целу партију. Због тога се трудим да у слободно време тренирам. Последњи период ми је био изузетно напоран и нисам имао много слободног времена, а у наредном периоду очекује ме још много турнира. Скоро сам бројао и рачунао, од јула до новембра укупно 80 партија, што у просеку значи да сваки други дан играм. Напорноје, тренутно сам од турнира до турнира, тако да немам много слободног времена

Који турнир или меч је оставио највећи утисак на вас?

– То је сигурно био Светски куп у Сочију, који је одржан у јулу ове године. Сваки савез је могао да изабере једног играча, наш је изабрао мене, због чега сам био веома срећан и захвалан. Када сам тамо отишао, нисам имао превелика очекивања јер сам на свакој листи био рангиран око 130. места од 200 учесника. Прво коло сам очекивао да прођем, а за даље такмичење нисам имао никаква предвиђања. Испоставило се да сам стигао до петог кола, до најбољих 16, што је за мене представљало значајан успех јер у последњих 30 година такав резултат није био забележен у домаћем шаху. То ме додатно мотивише да вежбам и такмичим се јер сам увидео да са свима могу да се борим, па и да победим. До овог такмичења знао сам да сам за борбу спреман, али нисам очекивао да могу да победим такмичаре светске класе, то ми даје мотивацију и ветар у леђа да наставим да се трудим и знак да све иде у добром правцу.

Која је тајна вашег успеха и како изгле­дају припреме за такмичења?

­Нема тајне, само рад. Немам посебне припреме, припреме трају стално, радим на компју­теру, имам шаховске програме, шаховски компјутери су много бољи од људи, играм, гледам и анализирам свакодневно, не при­ премам се специфично за неко такмичење.

Који су турнири пла­нирани за наредни период?

– Први планирани турнир ми је Гран Свис, за који сам добио позивницу од ФИДА, због чега сам почаствован. То је турнир од 120 играча, који ће бити одржан у Риги, а после Светског купа вероватно нај­јачи турнир на ком ћу играти. Скоро сви најбољи на свету играју на том турниру, што ми представља додатни изазов. Када сам добио позивницу, веома сам се обрадовао, нисам то очекивао, ишчекујем тај турнир с нестрпљењем. Следеће такмичење ми је Екипно пр­венство Европе, то играм за репрезентацију, и за крај, ве­роватно, Шампионат Србије, тако да до краја године имам све испланирано.

Да ли шах предста­вља за вас животни пут или хоби?

– Усредсредио сам се на шах, а одмалена сам знао да ће то бити мој животни пут, већ с првим победама и резулта­тима на светској сцени. Са 10 година био сам шести на Светском првенству, у неком тренутку сам делио друго ме­сто на Европском првенству и већ тада сам знао и зацртао да ћу се бавити шахом, од та­да сам фокусиран само на то.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТО: А. КОРОЛКОВА

Додај коментар: