Независне смо, не волимо кич и шунд

WONDER STRINGS, ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА КВАРТЕТА

У времену када читав свет функционише другачије услед пандемије коронавируса, а уметност посебно трпи, чланице квартета Wonder Strings одлучиле су да издају нови албум, други по реду, и тако обележе сјајну каријеру и јубилеј 20 година постојања. Мирјана Нешковић (прва виолина), Александра Поповић (друга виолина), Ивана Узелац (виола) и Данијела Милутиновић Ненић (виолончело) објавиле су албум „ Исправност личне визије“, а који је интерпретација ауторске музике Александра Гајића. О инспирацији и раду, музици и плановима разговарали смо са једном од чланица квартета, Александром Поповић.

Шта вас је инспирисало и ко је, осим Гајића, радио на овом албуму?

– Идеја о ауторском албуму постоји већ дуги низ година. Заправо датира из времена пре него што смо издале наш први албум „Wonder, Yu Rock!“ са обрадама екс-Ју рок хитова. Очигледно да је било потребно време да та идеја добије на значају и да и ми саме сазримо и као музичари и као личности. Интерпретација ауторске музике у world маниру различита је од класике коју иначе свирамо. У себи има елементе импровизације, фолклора, компликованих ритмова, специфичних емоција и изискује не само добру технику свирања већ и зрелост у интерпретацији, у преношењу идеја аутора. Инсирација нам је био управо сам аутор Александар Гајић који пише изузетно сликовиту и духовиту музику која наводи на размишљања и лична преиспитивања. И технички је захтевна за извођење. Његова музичка решења су генијална и колико год пута свирамо његова дела ми се изнова одушевљавамо. Време короне било је иделно да се посвети- мо издавању албума јер нисмо биле растрзане на хиљаду страна на нашим свакодневним пословима и свиркама. Осим Гајића, имамо још два момка сарадника на албуму. Александар Сале Радуловић је наш дугогодишњи сарадник, пријатељ, саборац и „брат“, он је свирао перкусије, а Огњен Радивојевић је био продуцент албума и, такође, свирао перкусије.

Вас четири сте препознатљиве одувек по стајлингу, али овај пут као да сте пажњу усмериле ка музици…

– Добро сте приметили, акценат је био управо на музици. Годинама имамо прилику да будемо лепе, дотеране, носимо балске хаљине… Изразито водимо рачуна о стилу и нагињемо ка класичној екстраваганцији, не волимо шунд и кич. Овог пута хтеле смо да будемо жене својих година, са борама, са недостацима, да не будемо нужно насмејане, јер ни време није насмејано. Желеле смо заиста да акценат бацимо на музички садржај, да људе поведемо у правцу размишљања о музици коју смо одсвирале, да их наведемо да са нама заједно отпутују у неке пределе у којима није битно само оно што је споља, већ да унутрашњем и доживљају дамо предност. Да пробудимо тај inner world у њима. У вези са тим, музика која је заступљена на албуму јесте „world music“ или „музика света“. Теме су из различитих крајева, пре свега са Балкана, али има и Скандинавије, Ирске, Шпаније, латино и gipsy музике. Све те мелодије укомбиноване су са џез, рок, латино и разним другим ритмовима и то музици даје особеност,

Шта је била почетна идеја?

– Наша идеја у старту је била да заобилазимо постојеће институције и да зависимо од себе самих. Тој идеји остале смо верне до данас. Тако смо и оба албума издале у сопственом аранжману. Независне смо и самиздате. То не значи да не сарађујемо са разним институцијама, установама културе, организацијама… То само значи да смо мала фирма која је самоодржива, и то је такође наш велики успех. Идеје су наше, саме проналазимо сараднике и организујемо посао. То можда јесте тежи пут, али је и изазован и интересантан. Научи се много тога и о другим професијама и пословима, испратите цео процес рада. Упознате многе интересантне људе из различитих области, а многи вам постану стални сарадници и пријатељи. Научите помало о тону, студијском раду, фотографији, снимању, монтажи, режији, маркетингу, музичкој индустрији… Многе ствари радимо саме, али смо и поносне на то.

Да ли сте имале посла од почетка пандемије или током лета, кад је било мало „свежег ваздуха“?

Прошла година нам је била интересантна јер нас је потпуно изместила. Када се време пролепшало, почели су концерти на отвореном и имале смо прилике да одсвирамо доста великих фестивала и концерата уживо, као и онлајн. Било је и мини концерата у природи или у приватним кућама, као и мањих венчања. Неке колеге су, исто као и ми, снимале своје албуме, па су им били потребни гудачи. Све у свему, није било лоше.

Неки будући планови?

Планова увек има, али о њима се не прича много. Албум је у продаји тек месец дана и једини известан план су спотови за још неке песме. Ми смо на одређен начин ушле у музичку индустрију и све нам је то занимљиво, од студијског рада, снимања, фотографисања, наступа на ТВ. Осим спотова, извесна је и промоција албума када се ситуација мало смири, а већ размишљамо и о трећем албуму.

аутор СУНЧИЦА НИКОЛИЋ

ФОТО: НЕБОЈША ЂОКИЋ