ПЕСНИЧКИ ГЛАС ПРОТИВ НАТО АГРЕСИЈЕ
Срби нису само небески већ необичан орфејски народ, пише проф. Миливоје Павловић у предговору антологије “Песме пркоса Поемс оф дефианце”, која је представљена јавности дан уочи годишњице бомбардовања Србије пролећа 1999. Књига обухвата одабране стихове 60 највиђенијих српских песника из Србије, Републике Српске, Црне Горе и дијаспоре, инспирисане зверским бомбардовањем у акци ји цинично названој “Милосрдни анђео” и његовим последицама. Авиони 19 најразвијенијих зема ља Запада изручили су на Србију више од 25.000 тона најразорнијег експлозива. Узоко 3.000 цивила, та да је страдало 82 деце, међу њима и трогодишња Милица Ракић из Батајнице.
– Наш народ бранио се од агресије чиме је стигао оружјем, клетвом, понекад и псовком. Али српски песници оставили су све дочанства најтрајније природе. Иако стара латинска пословица каже да у рату музе ћуте, српски песници испевали су снажне сти хове у славу слободе и оданости вредностима дома и кућног огњишта каже проф. Павловић, па закључује:
– То је мала поезија историје, моћно сведочанство драме и хероике народа чији је опстанак угрожен. Уз све невоље због агресије, та 1999. била је лирски веома плодотворна. Приређивач ове антологије, коју је издала Асоцијација Српска веза, уврстио је у њу стихове Стевана Раичковића, Матије Бећковића, Танасије Младе новића, Љубивоја Ршумовића, Милована Витезовића, Божидара Шујице, Крстивоја Илића, Даринке Јеврић, Рајка П. Нога, Благоја Баковића, Мирољуба Тодоровића, Драгана Данилова, Алека Вукадиновића, Љубише Ђидића, Ђорђа Сладоја и других.
Паралелно са стиховима на српском објављен је и превод на енглески, дело Лазара Мацуре. У завршном поглављу дат је избор одабраних графита против НАТО агресије, као специфичан, у нас недовољно истражен, социо-културни и књижевни феномен. Уредници књиге су Александар Влајковић и Душан Миловановић