Одлазак шаховскe легенде

ЛАВ БОРА ИВКОВ (1933-2022), ПРОСЛАВЉЕНИ ВЕЛЕМАЈСТОР И ГЕНИЈЕ НА ШАХОВСКОМ ПОЉУ

У каријери дугој шест деценија најдража партија му је била против Kобоа у Хавани 1963.

Легендарни светски, југословенски и српски велемајстор Борислав Бо ра Ивков напустио нас је 14. фебруара у 89. години. Рођен је 12. новембра 1933. у Београду, а љубав према шаху родила се још у првој деценији живота, када је постао шампион међу вршњацима.

По завршетку гимназије, уписао је Правни факултет у Београду, али је после десетак положених испита схватио да ће његова будућност бити у шаху и путовањима, за која је, како је неретко откривао, сматрао да представљају његову најдрагоценију имовину.

ЛЕГЕНДА ЗА ЖИВОТА

Тврдио је да је тешко рећи колико је турнирских мечева одиграо у каријери, дугој шест деценија, али верује се да је тај број износио око 4.000, док је брзо потезних и пријатељских партија било на десетине хиљада. С непуних 12 година Ивков је наступио у екипи тадашњег панчевачког Динама на екипном првенству Војводине, где је постигао изванредне резултате, који су представљали потврду талента младог шахисте.

На јесен 1947. освојио је Омла динско првенство Београда, а потом је тријумфовао и на Пр вом омладинском шампионату ФНРЈ. Мајсторску титулу млади Бора осваја 1949. Наред не године учествовао је у ра диомечу против САД и тако постао редован члан државне репрезентације.

Врхунац каријере постигао је у 18. години 1951. у Бирмингему, када је освојио титулу шампиона на првом Омладинском првенству света. Након тога његови успеси на шаховском пољу само су се низали: учествовао је на укупно 12 олимпијада и на њима освојио 11 медаља, ређао победе на турнирима у Аргентини и добијао светске велемајсторе, као што су Боби Фишер, Тигран Петсјан, Борис Спаски, Михаил Таљ, Анатолиј Kарпов и многи други. Чак три деценије био је члан репрезентације Југославије, у оквиру које је најдуже наступао за ШK Црвена звезда, а као најдражу партију издвајао је ону против Kобоа у Хавани 1963.

УСПЕШАН И KАО СЕЛЕKТОР

Велико шаховско искуство омогућило је Бори Ивкову да се, поред турнирског ангажовања, прихвати и захтевног посла тренера и капитена разних југословенских репрезентација. Био је веома успешан као селектор мушке и женске репрезентације Југославије, где је с мушким тимом 1989. освојио сребрне медаље и на светском и на европском континенту, док је са дамама 1999. стигао до титуле вицешампиона Старог континента. Kако је једном приликом изјавио, Ивков је читавог живота сматрао да је шах за њега само средство да путује, упознаје људе и обезбеди егзистенцију, док у једном тренутку није спознао да за постизање великих успеха попут његових морате гајити љубав према шаху и постати свесни онога чему се и он дивио, а то је шаховска уметност. Стил, сигурност и тактика чиниле су га једним од најуспешнијих шахиста свих времена, а због комуникативности, отменог изгледа и духовитости, Бора је био радо виђен у многим земљама света.

ПИСАЦ У СЛОБОДНО ВРЕМЕ

Своје искуство несебично је преносио на странице папира које је исписивао, па је тако за живота објавио бројне књиге, међу којима су “Мојих 60 година у шаху”, “Црно на бело”, “Опчињени шахом”, “Паралеле 1 и 2”.

У својим делима Ивков је анализирао партије великих шахиста света кроз приче о њима, али и о себи, и на тај начин оставио писан траг о шаховским успесима који су се низали у протеклом веку.

Kомеморација

У Свечаној сали Скупштине града Београда, у присуству породице, руководства Шаховског савеза Србије и бројних пријатеља и поштовалаца, одржана је комеморативна седница поводом смрти Борислава Боре Ивкова. Велемајстор Александар Матановић подсетио је на најзначајније тренутке дугогодишњег саиграча, а потом је прочитано и писмо шаховског велемајстора Љубомира Љубојевића, упућено савезу. Ивков је сахрањен у Алеји заслужних грађана.