Пензионери на четири точка у центру града

ДРАГОЦЕНА КОЛЕКЦИЈА ОЛДТАЈМЕРА БРАТИСЛАВА БРАЦЕ ПЕТКОВИЋА (1948-2021)

Београдски заљубљеници у олдтајмере од 2002. могу на једном месту да виде изложене праве бисере на точковима. Музеј старих аутомобила, збирка Братислава Петковића, налазисе у Улици мајке Јевросиме 30. Згра да музеја, познатија као модерна гаража, проглашена је за културно добро, а изграђена је 1922, као прва јавна гаража у граду. Простор, осим што има све одлик правог музеја, има и нешто сасвим неуобичајено. Наиме, гаража је, између осталог, предвиђена и за позоришне представе где су до сада одигране „Гранд При“, „Легија части“ и „Јанез“, које је Бранислав Петковић и режирао.

Један BMW је мењао за трактор, један за телевизор, а мерцедес Јованке Броз је откупио за малу своту новца

ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ

Најпознатији српски колекционар био је велики заљубљеник у олдтајмере и у збирци која је сачувана у музеју броји мноштво аутомобила, међу којима су једни од најстаријих француски маро гордон из 1897, чувени “Фордов” модел Т, аутомобил који је променио свет, као и незаобилазни црни мерцедес из кога је некада одмахивао Јосип Броз Тито. Још један од аутомобила који позира пред посетиоцима овог музеја је шарон из 1908, ремекдело мануфактурне производње, којим се возио краљ Петар I Карађорђевић, а за којим је директор музеја трагао скоро две деценије. Точкови су му направљени од јасена, а фарови који се ручно пале су посебног облика, као и сирена, која је у облику змије.

За љубитеље брзине у колекцији се налази и неколико формула које су коришћене у тркама некада веома популарног такмичења Формуле Vе. Један модел од непроцењиве вредности сведочи о иновативности наших некадашњих инжињера, ДМБ формули, првом југословенском болиду, а намера инжењера је била да Југославија парира свету својом новом формулом, по узору на тада популарну формулу Ве. Нажалост, ова идеја остала је као неостварена жеља, а овај модел се често користи током ревијалних вожњи.

Модели аутомобила немају цену, њихова вредност је, пре свега, културно-историјска и сви су у возном стању, а за ре-стаурацију неких модела биле су потребне и године. У музеју се не налазе само стари аутомобили, већ и све што је везано за њих, као што су часописи, возачке дозволе, таблице, а ту је и стара покретна бензинска пумпа, као и фарови са аутомобила краља Александра у ком је убијен. Аутомобили су права атракција и коришћени су за снимање култних филмова и серија, као што су “Отписани” и “Балкан експрес”. Посета музеју попут времеплова, уз звуке џеза и подсећање на нека, чини се, лепша, хуманија и романтичнија времена дефинитивно враћа у прошлост, а заслуге и захвалност на оваквом музеју дугујемо Братиславу Петковићу, који је драгоцене олдтајмере сачувао од заборава у центру града, доступне свим заинтересованим посетиоцима и љу- битељима аутомобилизма да уживају у њиховом друштву.

Културно добро од великог значаја

Представа о великој ауто-трци “Гран-при” одиграна је више од 80 пута на сцени Модерне гараже, у којој се налази музеј и која је заштићена као културно добро, а по овој представи снимљен је и документарни филм који је послат на светске фестивале. Омиљени глумац био му је Властимир Ђуза Стојиљковић, главни глумац свих његових представа, кога је сматрао зачетником савременог стила глуме на нашим просторима. Посластичарница му је била породична традиција и најсигурнија егзистениција. Као власник је био гостопримљив и увек насмејан, а колачи и сладолед увек свежи и укусни, са много воље и радошћу обављао је све своје занате, што је тврдила и његова публика Позоришта у гаражи, баш као и посетиоци Музеја аутомобила.

СЕЋАЊЕ НА БРАЦУ

Братислав Браца Петковић (26. 9. 1948. – 9. 5. 2021), осим што је отворио музеј са највреднијом колекцијом аутомобила у Европи, коју је марљиво и вредно стварао током живота, био је човек са стотину занимања. Драмски писац, колекционар, посластичар, сликар, карикатуриста и бивши министар културе. Откад је знао за себе, знао је и за аутомобиле, а његова страст према свему што иде на четири точка настала је када је његов отац купио опел олимпију, која је била његова прва љубав. Као мали, ишао је пред хотел “Метропол”, нарочито пред америчку амбасаду, и опчињено посматрао аутомобиле који су тамо били паркирани. Нови и сјајни аутомобили изгледали су као чудо из најлепших маштања, па му се идеја да отвори Музеј аутомобила први пут јавила када је имао свега 15 година. Најлепши мирис из детињства био му је мирис бензина, а аутомобил којим је био очаран као мали био је најновији јагуар, дотеран из Париза, који је тада возио брат глумице Олге Спиридоновић.

Рођен је на Палилули, на углу Таковске и Улице Георгија Димтрова и, како је тврдио, цео његов живот се одвијао на раскрсници, а генерацијску љубав према аутомобилима никада ни је умео да објасни. Своју колек- цију правио је дуги низ година, а до ретких примерака долазио је без великих улагања. Један BМW је мењао за трактор, један за телевизор, а мерцедес Јованке Броз је откупио за малу своту новца. Са поносом је показивао најстарији сачуван модел на Балкану и до краја живота аутомобили су за њега представљали чудо јер, како је тврдио, они у себи сједињују све цивилизацијске тековине, од проналаска ватре до данас. Браца Петковић био је и дипломирани редитељ на ФДУ и писао је драме, а његова прва представа је била Шилерови “Разбојници”, која се 1972. играла у Београдском драмском позоришту. Његови пријатељи кажу да се никада није жалио, био је једноставан, а савршен у свему што је радио, остао је као загонетка и сећање на стару гарду београдског грађанског друштва с којом се данас готово не можемо срести, осим у филмовима о прошлости.

аутор: Миља Поњавић

фото: Предраг Митић