Победити самог себе

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

Ако смо болесни или верујемо да нам је живот никакав јер нам никад ништа не полази за руком, тад се треба сетити какав је избор наших мисли

У овом броју настављамо тему о самообраћању. Обично гледам, кад настављам неку тему, да иде до трећег дела јер капирам да би даље било гушење тј. претеривање. Често тако крену унакрсно да ми се преспајају неке информације из православних цитата и порука и онда морам да дижем ручну у својој глави јер, ако бих кренуо сваки пут да упоређујем или да се надовезујем и из тог правца, наставци би били без граница.

Ово не кажем зато да бих се испласирао као да сам ја нешто сад паметан или начитан, далеко од тога, него само што сваки пут кад узмем да пишем, пуца ме инспирација. Чак ових дана ме пуца први пут да напишем неку књигу која би била полубиографска комбинација са свим овим темама о којима пишем, како ми те информације помажу у личној борби и на који начин, па проклизавања – богу хвала, ретка – па брзо излажење из блата, па бацк он тхе трацк, тако да, лагано… има времена… о том-потом.

ОК, да не тупим превише идемо даље, директ у вугла. Елем, спој самообраћања и нашег подсвесног ума је огроман, да не кажем незамислив. Шта треба знати? Прво, наш подсвесни ум не одлучује. Он прихвата све што му кажемо и ствара у складу с нашим ставовима. Он увек каже: “Да”! С обзиром на то да он лако пружа оно што тражимо и ми увек имамо могућност да бирамо, треба, ипак, мало да будемо на „зипа” шта пуштамо да нам се врти по вугли. Примера ради, ако изаберемо сиромаштво мисли и идеја, он капира да је то оно што желимо и то ће нам пружати све док не одлучимо да променимо своје мисли, речи и ставове набоље.

Наш подсвесни ум не разликује истину од лажи нити добро од лошег! Значи, не желимо себе да омаловажавамо. Не желимо да кажемо себи нешто као: ,,О, каква сам матора будала” јер ће подсвесни ум чути то самообраћање и убрзо ћемо се осећати у складу с оним што смо себи изговорили. Ако то поновимо још неколико пута, постаће став у нашој подсвести.

Подсвесни ум нема смисао за хумор!

Не можемо се шалити на свој рачун и мислити да то ништа не значи. Ако вређамо себе, чак и ако покушавамо, притом, да будемо симпатични и забавни, подсвесни ум наше речи прихвата као истину. Не треба да потцењујемо себе, а ни друге. Подсвесни ум не прави разлику између вас и неке друге особе. Он чује речи и онда капира да се обраћате себи. Иначе, следећи пут кад пожелимо неког да критикујемо, треба да се запитамо због чега се тако осећамо. У другима видимо оно што видимо у
себи. Уместо да критикујемо друге, много је бољи рад да их хвалимо… и отприлике кроз метар дана провалићемо једну прелепу промену у себи.

Корисно је да обратимо пажњу на то како усамљени, несрећни, сиромашни и болесни људи говоре. Које речи користе? Шта су прихватили као истину о себи? Како описују себе? Чувајте се њихових речи, али, молим вас, немојте јурити унаоколо и свима разгласити како уништавају свој живот начином на који говоре. Уместо тога, искористите те податке за своје добро ако желите да промените свој живот јер, чак и на најнижем нивоу, ако променимо свој говор, промениће се и наши доживљаји!

Даље, ако смо болесни и ако верујемо да нам је живот никакав јер нам никад ништа не полази за руком, тад се треба сетити какав је избор наших мисли. Јесте мени лако сад да пишем о томе, али је најтеже у тим тренуцима направити избор: да се ослободимо негативног става према животу!

Тад је врло пожељно да говоримо себи да смо особа која заслужује љубав. Да смо достојни излечења и да привлачимо све оно што је потребно на физичком нивоу што би допринело излечењу. А и што се тиче ,,безизлазног стања“, ако верујемо и прихватимо то, онда се заиста налазимо у таквој ситуацији. Тад су се наша негативна уверења обистинила. Е сад, пошто знамо како функционише наш однос самообраћања с нашим подсвесним умом, тад треба да просветлимо наше мисли у самообраћању на позитиву, на готиву, на љубав, на праштање, на радост, на срећу, на, како је моја покојна бакица говорила: ,,За све увек има решења.“

Понављати те позитивне афирмације што више пута током дана, док наша подсвест не прихвати то здравље од афирмација као наше личне ставове и крене да нам даје решења за тачно одређене муке и препреке које нас муче у тим тренуцима.

Од нас највише зависе наше личне промене набоље! Није поента прочитати и рећи ,,ма знам ја све то“ и опет терати по старом, већ активирати садржај ових текстова у стварности у свом животу не би ли стварно дошло до промена набоље и осетити осећај унутрашњег испуњења радости, среће и личне победе над самим собом!