Scroll Top

Представљање реконструкција круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића на осмом Међународном фестивалу нематеријалне културне баштине у Кини

predstavljanje-rekonstrukcija-kruna-kralja-milutina-i-despota-stefana-lazarevica-na-osmom-medjunarodnom-festivalu-nematerijalne-kulturne-bastine-u-kini
Сличне теме

Реконструкције круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића биће представљене од 12. до 16. октобра на осмом Међународном фестивалу нематеријалне културне баштине у граду Ченгду у кинској провинцији Сечуан

Пројекат израде реконструкција круна ће, на позив организатора Фестивала, у посебном делу посвећеном сребрном филиграну представити др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Међународни фестивал нематеријалне културне баштине се одржава сваке друге године у циљу промоције очувања нематеријалне културне баштине и размене искустава међу учесницима, а подржан је од стране Министарства културе и туризма НР Кине, Народне владе провинције Сечуан, УНЕСКО-а и Кинеске националне комисије за УНЕСКО.

Фестивал обухвата међународне форуме, изложбе, такмичења и перформансе, и од оснивања 2007. године окупио је више од 4.000 представника из 465 земаља и организација, 40.000 домаћих представника и више од двадесет милиона туриста и домаћих посетилаца.

Подсећамо да је реконструкције круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића на иницијативу Музеја израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за потребе будуће сталне поставке Музеја, и да заинтересовани грађани могу да их виде на актуелној изложби „Чекајући сталну поставку”.

Круне су ручно рађене старим техникама (ваљања, исецања, ковања, тордирања, гранулације, гравуре, филиграна, нитовања, лотовања, полирања, позлате, обраде камена и фасовања) на основу сачуваних писаних извора и фресака, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Реконструкција круне краља Милутина, тежине готово 1.600 грама, израђена је по узору на ктиторску фреску из Цркве Св. Јоакима и Ане при манастиру Студеница, од позлаћеног сребра са тзв перпендулијама – нискама бисера и драгог камења са стране, раскошно је декорисана рубинима, сафирима, аметистима, лапис лазулијама и слатководним бисерима, и на врху има љубичасти аметист.

Реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића израђена је по угледу на фреску из Цркве Св. Тројице при манастиру Манасија, од позлаћеног сребра, декорисана је рубинима, сафирима, аметистима, обсидијанима, аквамаринима, морским стаклом, гранатима, турмалинима и слатководним бисерима, а тежи готово 1.500 грама.
Иако су обе круне рађене по узору на византијске, круна краља Милутина је затвореног типа са венцем око чела и укрштеним луковима преко главе, док је круна деспота Стефана Лазаревића отвореног типа, као и друге круне из периода деспотовине.

Фото: Историјски музеј Србије

Додај коментар: