Scroll Top

Премијерно изведени балети Пахита и Половецки логор

premijerno-izvedeni-baleti-pahita-i-polovecki-logor
Сличне теме

Синоћ је у препуном Театру Вук одржана изванредна премијера у сусрет Светском дану игре који се традиционално обележава 29. априла

Два ремек-дела балетске уметности, Пахита и Половецки логор, изведена су бриљантно од стране младих уметника – полазника компаније Балет Младих и студената Института за уметничку игру. Под вођством Професора Милице Безмаревић и Александра Илића, извођачи су заблистали изводећи захтевне варијације и кореографије. Ово вече није било само демонстрација талента младих уметника, већ је и показало сву снагу и лепоту балетске уметности кроз спектакл који ће се дуго памтити.

Пахита

Балет Пахита на музику Лудвига Минкуса до сада је наша публика имала прилику да види само приликом гостовања великих балетских ансамбала из иностранства, па све до премијере у Народном позоришту у Београду 1999. године. Зато су важни одређени подаци о овом остварењу, које је имало своју праизведбу 1846. године у Паризу.

Композитор Лудвиг Минкус (1827–1917), рођен у Бечу, био је званични императорски композитор у Царској Русији. Од 1861. године је као диригент ангажован у Болјшом театру у Москви, а од 1872. године постаје балетски композитор у Царском позоришту у Санкт Петербургу.

Никада није достигао славу Чајковског или Прокофјева, али његова дела су солидна, а његови балети имају веома складну форму. Кореограф Минкусовог балета Пахита је Маријус Петипа (1827 –1910), рођен у Марселју. Један је од најзначајнијих утемелјивача руске балетске академске уметности. Стварао је дуги низ година у Царском театру у Санкт Петербургу. Премијера балета Пахита је била 1846. године у Паризу, а до данашњих дана изводи се само његов други чин, док је први препуштен забораву. Радња је заснована на лјубавној причи за време француско-шпанског рата у којој се француски официр залјублјује у лепу Циганку. Испоставлја се, међутим, да она припада племству, да је уствари баронеса и тада ништа не стоји на путу њиховој срећи. Други чин је раскошна свечаност поводом њихове свадбе на којој се одвија играчки дивертисман надахнут популарним шпанским народним играма, полјским мазуркама и руским фолклорним плесовима. Ово је прилика да се варијације, дуети и скупне игре поставе не само као формални след класичних балетских нумера без икакве театарске форме, већ да се посебна пажња посвети кореографској структури овог балета. Поштујући оригиналну поставку Петипа, сачувану у Лењинградском архиву, кореографи Александар Илић и Милица Безмаревић Пахиту сматрају једним од најмодернијих балета са академском техником.

Половецки логор

Половецке игре су један од најпознатијих делова опере Кнез Игор. Премијера Кнез Игора била је 23.10.1890. године у Маринском театру. Кореограф је био Лав Иванов.1909. године трупа Дјагилјева је такође извела Половецки логор у кореографији М. Фокина који није имао никакве сличности са кореографијом из Маринског театра. У овом делу, балет игра изузетно значајну улогу.

Изведба Половецких игара одвија се у половецком логору, где се преламају односи између руских зароблјеника и Половаца. Половецке игре и половецки марш из ове опере се изводе и као концертна свита. Дело има изузетне музичке моменте, богате и раскошне мелодије, нарочито у вези са музичком сфером Половаца. Ова сцена прелази из момената радости и веселја девојака у половецком логору до момента када долазе руски зароблјеници, међу којима су и кнез Игор и кнежевић Владимир. У овом контексту, балет представлја не само уметнички израз радости, већ и моћан део приче који преноси богатство Половецке културе.

Како је наглашено, ова сцена прелази у тражење мира и савеза између Половаца и руских зароблјеника, што је интересовање које се преко балета преказује у овој опери. Балет у овом контексту служи да прикаже различите аспекте односа између карактера, култура и политичких снага унутар опере, доприносећи богатству и дубини представлјеног света. Пракса највећих светских театара је да се управо ове две једночинке изводе заједно у оквиру једне вечери.

Фото: Белкиса Абдуловић

Додај коментар: