Пуна кућа мишева, бубашваба и буђи – мала Милица (11) плете каишеве да би преживели!

„Зовем се Милица, имам 11 година и највише волим да помажем мами и тати око плетења каишева” – говори мала Милица Мијатовић из Кузмина код Сремске Митровице

Милицин основни задатак, поред плетења је да као најстарија брине о млађој браћи и сестрама.

Младе супружнике Перицу и Тању Бог је наградио са чак шесторо деце, три дечака и три девојчице, на равне части.

Поред Милице, ту су Горан и Гордана (10), Јелена (6), Зоран (3) и Михајло (1). Ипак, осим деце, трошна кућица им је пуна мишева, бубашваба и буђи!

„Има доста мишева, а кад је јака киша изађу и бубашвабе. Плашимо их се” – додаје Милица.

Преживљавају од скромне социјалне помоћи, дечијег додатка и сезонских послова. Поред тога, плету каишеве за обућу.

„Једна жена доноси материјал за неку фирму из Руме, па правимо. Заради се који динар. Навикавамо и децу бар на неке послиће који нису тешки. Ипак, јако су мала примања. Док платимо струју, кирију и остале трошкове, мало нам остане, па то провлачимо цео месец. Док не иду у школу и некако, али кад крену све је много теже. Колико пута зафали за ужину или нешто” – укључује се мајка Тања у разговор.

Детињство ових малишана од колевке је спаковано у две изнајмљене и скучене собице у којима се играју, уче и друже превасходно једни са другима, јер услова за окупљање неког већег друштва нема.

Троје најмлађих спавају са мајком на душеку, а зими су сви заједно у једној соби, буде топлије.

Купатило и воду немају, само чесму у дворишту.

Рупе код прозора кроз које дува пуне сунђерима. Прокишњава на све стране, па је велика влага и голим оком видљива. Од скорашње јаке олује, дечија собица у потпуном је мраку.

Не боли, ипак, недостатак материјалних ствари колико душевна бол узрокована људском безобзирношћу, наводи мајка Тања и посебно истиче:

„У школу и кад је киша и кад је снег иду пешке. Нико неће да их повезе пошто мисле да су сиромашни, да немају ко што они имају. Дођу тако из школе мокри, а овде их сачекају влага и хладноћа. Тишти их то, мада не говоре. Буде ми жао због немоћи, мајка сам им!”

Нови задатак за Хуманитарну организацију Срби за Србе и све њене донаторе јесте да њихове снове о породичном дому претворе у стварност.

Можда је управо најмлађи Михајло, док је спавао за време њихове посете, снивао снове о новој кући, ни не знајући да ће му се они можда ускоро остварити.

Више о породици можете погледати на:

https://www.srbizasrbe.org/puna-kuca-miseva-bubasvaba-i-budji-mala-milica-plete-kaiseve-da-bi-preziveli/