РАДМИЛОВИЋУ У ЧАСТ!

Директор зајечарског позоришта Владимир Ђуричић је изразио задовољство што позоришни празник у Зајечару ове године, када обележавамо 75 година од прве премијере театра, траје свих 14 дана, а пред публиком је 18 представа. ( Фестивал малих позоришних форми и „Дани Зорана Радмилловића“). То говори да је Зајечар бољи од много других градова у Србији. Овако пуна сала није чест случај ни у Београду, ни у другим много већим градовима од Зајечара а када се то понавља 14 дана заредом то показује шта значи 75 година позоришта и 31 година Фестивала, али и напор градске власти да се у свакојаким ситуацијама све ово одржи, помогне и да нам ове године омогући да 14 дана славимо позориште у Зајечару. Ђуричић је захвалио публици што је у оволиком броју дошла у Талијин храм, али највише оним пријатељима позоришта који су стигли из далека, попут Боре Kапетановића из Беча и Дарка Стазића, бившег директора “Гавеле” из Загреба. Драган Јовановић Данилов, један од најзначајнијих живих српских песника и наш најпревођенији песник, који је пре пар дана у Барију, у Италији добио награду „Сенека“ за целокупни књижевни рад и пред публиком у пуној сали театра прочитао је своју песму посвећену Зорану Радмиловићу. На свечаности отварања говорио је и наш истакнути глумац Милан Цаци Михаиловић, савременик и пријатељ Зорана Радмилловића „Заиста је велика радост нама из атељеа 212 да будемо уЗајечару и да врло често отварамо ове дивне дане посвећене нашем колеги, пријатељу, другару Зорану Радмиловићу.О Зорану се много што шта чуло са ове сцене, сви много тога знају о њему. Знају , рецимо, где је рођен, где је ишао у школу, па које је спортове волео, шта је студирао. А студирао је више факултета од правног преко психологије, енглеског и архитектуре док није дошао до глуме. Ја ћу данас рећи нешто што, чини ми се , не знају сви. Рецимо коју је књигу Зоран Радмиловић највише волео и коју је песму највише волео. Kњига се зове “Чаробни брег” Томаса Мана. Поуздано знам да је та књига стајала на наткасни поред његовог кревета и није се одвајао од ње. А песма је заправо једна песмица божанственог, великог српског песника Душана Радовића “Мали живот”.

Ето то је песма коју је Радмиловић изговорио у једној емисији годину дана пре свог одласка, када је отишао Душко Радовић . Још ћу вам рећи кратко нешто.Сетио сам се једног догађаја у атељеу 212 , долазећи овамо. Било је то скоро пре 40 година. Изашла је књига коју је објавио позоришни музеј о Зорану Радмиловићу, добитнику Добричиног прстена и онда је Атеље 212 уприличио малу свечаност пре представе коју смо имали а то је био” Радован трећи “. На сцену смо изашли у костимима а Мира Бањац , друг Бањац, како смо ми њу звали, је била задужена да представи књигу о Зорану. Мира Бањац се лепо спремила и кренула да говори,да говори,да говори и у једном тренутку док је узимала ваздух Зоран је искористио ту паузи и рекао: Бањац, скрати то. Kажи ко је убица па да почнемо”. Наравно у публици је настао смех и аплауз. Зоки је покупио кајмак, Бањац више није имала шта да каже и почели смо тог Радована трећег” Дива нашег глумишта Тања Бошковић је отварајући Фестивал рекла: “О Зорану немам шта да додам. Све је казано. Све је испричао што је требало да исприча. Дошла сам овде да вам се поклоним што 75 година чувате позориште и да молим да никада не допустите да вам укину позориште. Позориште је важно за душу, за срце, за идентитет, за љубав, за језик, за све. ЖИВЕЛО ПОЗОРИШТЕ!“

Фото:: Промо