Scroll Top

Романескна судбина куће Крсмановића

romaneskna-sudbina-ku-e-krsmanovi-a
Сличне теме
Dodela Svetosavske nagrade

Волео бих да у будућности допринесем развоју науке и човечанству, али и...

ЗДАЊЕ У СРЦУ ПРЕСТОНИЦЕ – ОД ПОРОДИЧНОГ ДОМА ДО КРАЉЕВСКЕ РЕЗИДЕНЦИЈЕ

Од финансијског фијаска првог власника преко братске деобе и национализације, кућа Крсмановића симболично и суштински носила је историјско бреме времена кроз које опстаје до данас

У самом срцу Београда, на Теразијама бр. 34, налази се велелепно здање са жутом фасадом, познатије као Крсмановићева кућа. Претеча Београда каквог познајемо данас почиње баш ту, у једном од најлепших здања с краја 19. века, које представља прекретницу у архитектонском смислу,   када је Београд почео да се трансформише у модерну европску престоницу.

Зграда је саграђена 1885, према пројекту српског архитекте Јована Илкића, као један од његових првих објеката у Београду, само две године након завршених студија архитектуре

БИСЕР АРХИТЕКТУРЕ

Саграђена је 1885, према про-јекту српског архитекте Јована Илкића, као један од његових првих објекатау Београду (само две године након завршених студија архитектуре). Да је неприкосновен архитекта, Илкић је показао и на овој кући, украсивши је богатом, китњастом декорацијом,  а о томе најбоље сведочи то што су је још током градње прозвали мали дворац. Спољашни изглед зграде дефинитивно акцентује жута боја фасаде, док унутра шњи печат даје велика балска дворана с раскошном необарокном декорацијом.

Зграду протокола, како је још у народу позната, посебно краси упечатљива дворишна тераса с  полукружним степеништем, које воде ка башти.

Наручилац здања био је трговац Јоца Марковић, који је желео породици да приушти раскошну  вилу, те је унајмио најбољег архитекту. Након свега три године – 1889, кућа је стављена на јавну лицитацију због великих дугова трговца. Браћа Крсмановић су купила вилу која је након деобе припала једном од браће – Алекси Крсмановићу. Београдски трговац и извозник шљива и соли Алекса Крсмановић живео је у овом велелепном здању све до смрти 1914, након чега ју је завештао српском народу. Његова задужбина имала је, пре свега, добротворни карактер, та- чније, циљ је био да се од прихода подижу домови за децу без родитеља широм земље.

Судбина куће на Теразијама 34 почиње да добија чудесан ток. Наиме, у њој почињу да се смењују разни станари, од којих је свакако најпознатији регент Александар Карађорђевић, који је у њој боравио од 1918. до 1922.

На­кон што је кра­ље­в­ски двор био оште­ћен то­ком бо­м­ба­р­до­ва­ња, ово зда­ње је пос­та­ло кра­ље­в­ска ре­зи­де­н­ци­ја. Под овим око­л­ности­ма, ви­ла Кр­сма­но­ви­ћа би­ла је ме­сто на ко­ме је 1.де­це­м­бра 1918. пот­пи­сан акт о ства­ра­њу Краље­ви­не СХС, та­ко да она, по­ред ар­хи­те­к­то­н­ског, има и ве­ли­ки исто­ри­ј­ски зна­чај.

Културно добро од великог значаја

Године 1964. уписана је у регистар споменика, док 1979, због историјског, архитектонског, али и урбанистичког значаја не само за Београд већ и за остатак региона зграда постаје културно добро од великог значаја. Кућа Крсмановића или, како је можемо слободно назвати, Кућа културе, до скора је била део Факултета за медије и комуникације, замишљена као простор за све младе уметнике који желе да унапреде културну сцену у Србији. Данас, Зграда протокола на Теразијама претворена је у један луксузан угоститељски објекат “Код двоглавог орла”

ПО­Л­И­Т­И­Ч­КА СУДБИНА

На­кон што је при­нц на­пу­стио ре­зи­де­н­ци­ју на Те­ра­зи­ја­ма, у њу се усе­лио ре­сто­ран “Кле­ри­џ”, а по­том и ели­т­ни био­скоп “Адрија”. Пр­ви фи­лм ко­ји је при­ка­зан у ра­ско­шној са­ли овог био­ско­па био је “Кроз бу­ру и ога­њ”, ко­ји си­м­бо­ли­ч­но осли­ка­ва исто­ри­ју тог вре­ме­на и имао је ре­ко­р­д­них 200 про­је­к­ци­ја у 33 да­на за ­ре­дом.

Ви­ла Кр­сма­но­ви­ћа то­ком окупа­ци­је за вре­ме Дру­гог све­т­ског ра­та пос­та­је кан­ти­на за не­ма­ч­ку упра­ву гра­да (све до осло­бо­ђе­ња).

На­кон то­га, у по­сле­рат­ним го­дина­ма, згра­да је по­но­во на­цио­нали­зо­ва­на и до­би­ја но­ву на­ме­ну, по ко­јој је ве­ћи­на жи­те­ља и па­мти, а то је Згра­да про­то­ко­ла.

Наред­них 30 го­ди­на, све до 1979, пред­ста­вља­ла је ме­сто на ком се на­ла­зио Про­то­кол др­жав­ног се­кре­та­ри­ја­та за инос­тра­не посло­ве СФ­РЈ и Ди­пло­мат­ски клуб.

аутор Тамара Јоргић

Додај коментар: