СМРТ (НА) ЕКРАНУ- Death ON/OF screen

Изложба „Смрт (на) екрану“ уметника Младена Миљановића биће одржана од 5. новембра у Салону Музеја савремене уметности.

Амбијентална инсталација Смрт (на) екрану на аутентичан начин представља уметничко истраживање Младена Миљановића на тему смрти спроведено кроз разноврсне форме уметничког изражавања испреплетане различитим антрополошким, социолошким, жанровским, критичким и онтолошким аспектима. Изложба обухвата дела настала у периоду 2020 – 2021. године, у којем се уметник интензивно бавио истраживањима слика смрти и смрти слике, где се препознаје јасан тематски фокус на пандемију Цовид 19.

Истраживање модела репрезентације слика смрти, као и посмртне репрезентације уметнички опредмећених форми индустријских продуката савремених технологија комуникације, рефлектује се кроз делове амбијенталне инсталације – поменуте продукте: рачунаре, мобилне телефоне и дигиталне телевизоре.

Миљановић их обликује техником обраде камена у  материјалу који се најчешће користи за обележавање смрти, односно за форме вечног помена, стварајући, у семантичком смислу, својеврсне споменике овим уређајима као технолошким достигнућима савремене цивилизације који су били, а кроз новопроизведене моделе су и даље, основни инструменти медијске презентације друштвене свакодневице – живота и смрти.

Уметникова намера је да овом изложбом покрене теме, али и да покуша дати неку врсту одговора – уметничке изјаве – на питање који су то друштвени, политички или културолошки медијски простори смрти који својом дефиницијом више говоре о голом животу, те колико је живот као такав (наг) прожет идејом или страхом од смрти. Затим, како се смрт артикулише посредством канала савремених комуникација и на који начин се она дистрибуира кроз медије?

Такође, у изложеним радовима очигледно је пропитивање позиције смрти као потенцијала или ресурса, али и тога колико је смрт као и рижа постала роба у свету капитала. Целокупна амбијентална инсталација тежи да истражи представе, репрезентације или слике живота које постају екстензије смрти, с претпоставком да тамо где живот престаје, слика, односно репрезентација, наставља да живи.

Фотографије: Младен Миљановић