Унутрашње надахнуће

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

Оне мисли које задржавамо, по којима се водимо, темељ су за наше самообраћање

У овом броју настављамо тему започету не само у прошлом броју већ од самих почетака нашег самообраћања. Кроз ове приче пролазимо кроз низ савета и искустава од људи који су нам својим добрим делима и списима оставили и дали простора да скинемо маглу и паучину с наших очију и ушију, да боље и прецизније видимо и чујемо на који начин да боље и лакше живимо своје животе.

Свако ко покрене промену код себе има највише шанси да поправи и улепша свој живот, не кривећи друге за своје грешке и промашаје, не лупајући глупости да су околности криве итд. јер, као што смо рекли, више од 90 одсто околности зависи од нас, али и преузимање одговорности уместо окривљавања других једини је начин да се елиминишу све препреке до решавања проблема.

Елем, следеће питање које треба да се постави јесте: ,,Како почињемо дан оним што ујутру изговоримо? Да ли кукамо и псујемо? Ако гунђамо и проклињемо, можемо само да се спремимо за такав дан.“ Какве су нам мисли пре него што одемо увече на спавање? Да ли су моћне и исцељитељске или су сиромашне и брижне? Сиромаштво мисли не односи се само на помањкање новца већ на негативно размишљање о било чему у животу, на сваки његов део који се не развија слободно. Саветује се да се, пре него што се оде на спавање, прочита неки позитиван текст.

Одређени из те струке тврде да на тај начин, док спавају, обављају процес прочишћавања, који ће их припремити за наредни дан. Чак тврде, што је и мени тешко да поверујем, да кроз то читање позитивних текстова пред спавање могу својим сновима да повере своје проблеме, који ће им помоћи да се постарају за све што им се дешава у животу. Јесте да звучи ко научна фантастика, али ко зна? Оно што је некад било научна фантастика, сад је већ досадна стварност.

Што се мене тиче, одавно сам успео да се издрилујем да свако јутро устанем у позитиви, грувајући се афирмитивним реченицама док пијем прву кафу, али, што се тиче вечери, ту још нисам успео да га пребацим на позитиву. Тад ме обично стиже мрак, незадовољство, агресија, тешка негатива, тако да, поготово оних дана кад сам под притиском, стиснут од обавеза, тешко спавам и треба ми дуго да се смирим, инсомнија и те форе. Тад пожелим да ме неко закуца великим чекићем у вугла, да ме онесвести, да ми буде лакше.

Е пошто чекића у вугла засад, нажалост, нема, у међувремену сам се окренуо овој литератури о самоосвешћивању и, увек кад је читам, боље се осећам. Дају ми неко унутрашње надахнуће. Много тога што пише заиста помаже у пракси, наравно, мора да се ради на свему помало, зависи који се проблем гађа, а корен је увек из наших мисли.

Зато волим овај цитат који сам чуо још 2004, тачно пре 20 година, који каже: ,,Сваком нормалном човеку може свашта да падне на памет, али нормалан задржава здраве мисли, а ненормалан ненормалне!“ Оне мисли које задржавамо, по којима се водимо, темељ су за наше самообраћање.

Драго ми је кад читам примере оних људи код којих је позитива пробила, чији животи су кренули оним путем којим су сами себе дуго времена програмирали или, тачније речено, репрограмирали да би живели тачно онако како су сами себе афирмативним реченицама напајали.

Често се спомиње како су увек били пажљиви при избору речи и мисли и исто тако опраштали себи и другима што нису савршени. Дозволили су сами себи да буду оно што јесу, а не нека савршена особа коју ће други прихватити.

Душко Радовић има онај стари добри цитат који је оставио за собом: ,,Насмешите се с много, много доброте и мало горчине и опростите свету и људима што нису савршени.“

Какав краљ!

Следеће на шта желим да скренем пажњу јесте да треба да се ослободимо сталног пребацивања себи и другима и да престанемо да причамо ужасне приче. Чињеница је да већина људи не жели да чује добре вести, обожавају оне лоше јер имају на шта да се жале. Сувише много људи стално препричава оне лоше приче. Ми не треба такви да будемо, ако желимо себи добро. Поготово оговарање и трачарење. Ја, лично, кад видим да је неко у том фазону и да га тај начин приче највише ради, могу само да замислим какво му је самообраћање и како га та енергија самосахрањује, а да није ни свестан тога.

Наставиће се…