Scroll Top

Мисли пуне готиве и позитиве

misli-pune-gotive-i-pozitive
Сличне теме

Без патње бисмо били несавршена бића, стога је патња васпитни алат Творца...

После свих дивних ствари које су ми се десиле у фебруару, налетео...

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

Веома је битно да се не боримо с негативним мислима и не предајемо им своју моћ, већ кажемо себи да желимо да створимо другачији начин размишљања

Ево наставка приче из прошлог броја о одговорности наспрам кривице. Без неког увода, идемо директно у даље разрађивање те теме. Елем, наше мисли и уверења из прошлости створили су све догађаје које смо доживели у свом животу до овог тренутка. Не треба да се вазда стидимо оног што смо прошли у животу. Боље је да мало окренемо став, у смислу да гледамо на прошлост, као на богатство и испуњеност свог живота. Без тог богатства и испуњености, не бисмо данас били овде.

Нема разлога да прекоревамо себе јер нисмо постигли нешто више. Урадили смо најбоље што смо знали. Добро је да се с љубављу ослободимо прошлости и будемо јој захвални што нас је довела до ове нове свести. Прошлост се највише и најјаче  задржава у нашем уму и онаква је какву смо одлучили да је видимо у нашим мислима.

Ово је тренутак у ком живимо. Ово је тренутак који осећамо. Ово је тренутак који доживљавамо. ,,Оно што тренутно радимо поставља темеље за сутра.“

Дакле, ово је тренутак за доношење одлуке. То не можемо учинити сутра, а не можемо ни јуче. То можемо урадити само данас. Важно је само оно што ми изаберемо да мислимо, верујемо и кажемо управо сада. Кад свесно преузмемо власт над сопственим мислима и речима, тада добијемо средство које можемо користити. Знам из сопственог искуства да је лаше причати, писати о томе него стварно спровести у дело јер наш ум увек лако уме да нас завоза на стару причу, на старе наше програме, али је исто тако чињеница да је ,,права снага моћи увек у садашњем тренутку“.

Када тај стари начин размишљања покуша да се врати и каже: ,,То се тешко може променити“, е тад треба преузети менталну команду. То је, тебра или сестро, тај преломни тренутак кад треба рећи свом уму: ,,Одлучио сам и одсад верујем да ћу лако унети промене.“

Тај разговор с умом можемо водити неколико пута пре него што призна да смо главни и да стварно мислимо оно што говоримо. Врло је битно да се не боримо с негативним мислима, које ће сигурно, с времена на време, упорно да се враћају. Тад је зонфа да се каже: ,,Хвала вам што сте то поделили са мном.“ На тај начин не поричемо оно што постоји, али исто тако не предајемо своју моћ негативним мислима ни помислима. Оно, кажемо себи да се нећемо предавати негативности, да желимо да створимо другачији начин размишљања. Начин размишљања који је пун готиве и позитиве. Да се искулира то зло од себе, да се, бре, откачи више.

И кад нас понесе да се боримо с тим злом, да се, опет, сетимо те фразе да се не бориш с таквим мислима, већ да их препознамо, да захвалимо што су то поделиле с нама, да им не дајемо моћ над нама, него фазон: ,,Фала ти, слободно сад продужи даље, баш лепо од тебе што си покушала поново да ме завозаш, него, извалио сам те и сад ћу много брже и чешће да те изваљујем, до тренутка кад ћеш сама схватити да, кад дођеш до мене, да си пошла по бурек, а можда и по семенке, спорт за зубе… Хе-хе-хе хе… Е, вајду га…“

Наставиће се…

Фото: Liveproduction

Додај коментар: