Уручена награда „Меша Селимовић“

На месту некадашњег здања Народне библиотеке Србије, на Косанчићевом венцу, уприличена је свечаност поводом 34. доделе престижног признања „Новости“ за књигу године „Меша Селимовић“. Скулптура са ликом великог писца и повеља, праћене новчаним износом, отишле су у руке Весне Капор, којој је награду за роман “Небо, тако дубоко” (СКЗ) уручио Милорад Вучелића, главнки и одговорни уредника „Новости“.

Капорова је нагласила да је ово вријеме подивљало, бучно, непристојно, да крши многе моралне принципе и моралне законе, те да је „као протест против безумља одлучна да настави у духу Мешиних ријечи, а сопственог искуства“.

Писање је озбиљан разговор са собом – тако је, парафразирајући управо Мешу, Весна Капор насловила слављеничку беседу, започету речима:

– На питање од ког писца је највише научио, и који је писац за њега најзначајнији, Меша Селимовић каже: Достојевски ме је отровао још у петнаестој. Он за мене и данас остаје највећи свјетски писац свих времена. Дуго сам се двоумила, поштовани и драги људи, како да почнем ову беседу; у контексту онога што се збива око нас, а враћајући се Меши, овај исказ опседао ме је као окидач. Достојевски, тај угаони камен књижевности, као у најгоре мрачно време, бива проглашен непожељним писцем, у најдемократичнијем веку и земљама, како тврде творци постистине и нових западних вредности. Стога се, ове Мешине реченице, и љубав, ово јавно признање о улози и величини Достојевског, не могу прећутати.

Одломке из награђеног романа јуче је присутнима, међу којима је било и више ранијих лауреата „Меше”, читала глумица Јана Саламадић.

Фото: З. Јовановић