Хуманитарна иницијатива Фондације „Једро“, покренута са циљем прикупљања средстава за лечење дечака...
ВЛАДИМИР М. ЦВЕТКОВИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈМЛАЂИХ ДОКТОРА НАУКА У СРБИЈИ
Следите своје снове и не допустите да вас било каква препрека заустави на том путу јер имате снаге и енергије да промените свет. Верујте у себе и снови ће вам се обистинити
Владимира М. Цветковића, једног од најмлађих доктора наука у Србији, од раног детињства су интригирали безбедносни феномени. Одувек је, каже, желео да се ухвати укоштац са најтежим изазовима попут катастрофа Након завршетка школе унутрашњих послова за полицајце у Сремској каменици (одакле носи Вукову диплому) одлази на студије Криминалистичко-полицијске академије у Београду, где остаје упамћен као једини до тада с просеком 10. Данас је на позицији доцента на Факултету безбедности и својим знањем и искуством подстиче студенте да верују у себе и да ће им се сваки труд у животу исплатити. Поред педагошке професије, Цветковић је и главни и одговорни уредник часописа International Journal of Disaster Risk Managеment, председник и оснивач Научно-стручно друштва, као и реализатор бројних семинара и обука из области безбедности.
Научио сам да ценим људе, не по ономе што су успели и остварили, већ по бројности и озбиљности препрека које су морали да савладају
Објавили сте преко 250 научних радова у домаћим и међународним часописима. Да ли вас је одувек занимао и научни рад?
– Жеља за научно-истраживачким радом је рођена у најранијем периоду мог детињства, када сам се интензивно бавио електротехничким конструисањем. Подстакнут тиме, а заменивши техничке справе и опрему научно-истраживачким алатима, младост сам несебично посветио реализацији бројних истраживања. Можете препознати научнике који се тиме баве ради задовољена егзистенцијалних потреба, као и оне који би могли данима да истражују, понекад заборављајући на себе саме.
Како сте налазили мотивацију за даљи рад и на који начин сте превазилазили препреке?
– Много година пре него што су ванредне ситуације актуелизоване у Србији, истрајно и врло активно сам радио на унапређивању теоријског и емпиријског фонда научних сазнања у области студија катастрофа. Не могу да кажем да је пут до успеха био једноставан, поготово када се сетим и осврнем на поједине старије колеге које нису умеле да прикрију сујету и на све суптилне начине су покушавале да ме маргинализују и оспоре. Ипак, нисам се освртао на то, већ сам тежио својим идеалима и циљевима да бих кроз иновативна решења унапредио област ванредних ситуација, којом се бавим. Велику снагу и енергију сам добијао од студената и у тешким трену- цима говорио бих себи да сам ту због њих, да им помогнем на путу духовног усавршавања и стицања знања. Веровао сам да ће резултати рада бити мој штит, који ће ме сачувати од свих препрека које су се умножавале како сам се приближавао циљу. Свакако, највише захвалности на енергији и духовној снази дугујем божјој моћи, која ме је пратила на путу остварења добрих дела.
Велику снагу и енергију сам добијао од студената и у тешким тренуцима говорио бих себи да сам ту због њих
У чему је тајна успеха?
– Пут до успеха изискује врло јаку снагу воље и дисциплинованост, као једну од одлика карактера, али понекад ни то није сасвим довољно, већ је потребна несумњива вера у бога и у исправност ваших поступака. У данима младости, који су знали бити тешки, веровао сам да ће знање однети победу и водио сам се принципом: “Ако желите да постигнете успех, морате на свом путу имати и озбиљних препрека.” Зато сам и научио да ценим људе, не по ономе што су успели и остварили, већ по бројности и озбиљности препрека које су морали да савладају. Тајна успеха лежи у непоколебљивој вољи у истрајности остваривања циљева упркос многобројним изазовима, као што су животне потешкоће, сујета људи који не праштају успех, несавршености система у којем егзистирамо.
Помоћ да се заштите животи
– Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама је организација која окупља научнике, стручњаке, студенте и остале заинтересоване који желе да унапреде безбедност грађана у природним или антропогеним катастрофама. Основао сам је 2018. уз подршку 12 професора са различитих релевантних факултета у Србији. Друштво чини све на плану реализација бројних обука, курсева, семинара и спровођења истраживања која треба да помогну доносиоцима одлука да заштите животе у таквим ситуацијама. Од свог оснивања друштво је окупило више од 800 споменутих активних чланова, који су и припадници јединице цивилне заштите опште намене, која се ангажује у тешким тренуцима. У оквиру друштва развијена је и издавачка делатност и до сада је објављено више књига, монографија, практикума и зборника радова који се користе у едукацији на многобројним факултетима. Такође, основали смо и међународни часопис Inter-national Journal of Disaster Risk Management, којим се врло радо поносимо, имајући у виду међународни научни одбор – истиче др Цветковић.
Добитник сте бројних награда и стипендија. Шта вам оне представљају?
– Награде представљају својеврсна сведочанства о једном периоду живота у оквиру којег смо несебично дали максимум у различитим сферама живота. Оне су нам путоказ у тешким тренуцима да нас присете ко смо заправо ми и која је наша мисија на том путу до успеха. Никада не треба дозволити да нас оне својим сјајем за- слепе, већ морамо изнова и изнова побеђивати себе у новим ситуацијама и околностима. Награда за најбољег младог научника Србије за 2017. Данубис yоунг сциентист аwард заузима посебно место у мојим постигнућима, имајући у виду да она долази од престижних институција из Европске уније. Свакако, поносан сам и на додељену награду (Сребрна значка) од тадашњег министра унутрашњих послова за најбољег студента Криминалистичко – полицијског универзитета за остварени просек 10, који до тада није остварио ниједан полазник у историји полицијског школства.
Ако желите да постигнете успех, морате на свом путу имати и озбиљних препрека
Шта су данас педагошки изазови?
– У данашњим временима, која су врло захтевна и сложена за високо образовање, педагошки изазов представља успостављање квалитетне и двосмерне комуникације, у оквиру које се може утицати на правилан развој личности, утемељен на правим системима вредности. Млади се данас све више повлаче у себе, следе лоше примере и системе вредности, тако да свеобухватан пренос знања јесте истински изазов са којима се сусрећу сви професори на универзитету. Подстакнути позитивним размишљањи- ма, енергија која циркулише између вас и младих мора увек бити позитивна, оптимистична и охрабрујућа. Морате бити њихов духовни вођа који ће их мотивисати, давати им наду, штити их, бити уз њих и имати разумевања за њихове погледе на свет. Они су наша будућност и једина могућност да унапредимо наше друштво и системе вредности.
На који начин мотивишете младе и коју бисте им поруку упутили?
– Да бисте мотивисали младе, морате их добро познавати и разумети начине њихових живота, њихове стрепње и слутње, животне околности и жеље. Све то у појединачним разговорима с њима треба да спознате и на основу тога да им се обратите правим и лепим речима, које ће они носити у свом срцу. Имајте увек времена за њих и посветите им пуну пажњу и заинтересованост за њих. А понајвише, дајте им до знања да на свом путу до успеха нису сами, да могу да рачунају на вас и да ћете увек бити уз њих. Посветио бих им посвету из своје књи- ге која гласи: “Следите своје снове и не допустите да вас било каква препрека заустави на том путу јер имате снаге и енергије да промените свет. Верујте у себе и снови ће вам се обистинити.”
аутор Тамара Јоргић
ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА