Вежбањем чувајте здравље зглобова

БОЛОВИ У КИЧМИ И ВРАТУ, НЕИЗБЕЖНОСТ ЖИВОТА МОДЕРНОГ ЧОВЕКА

Људско тело је створено за умерен дуготрајни рад и, да бисмо сачували здравље зглобова и леђа и здравље уопште, потребно је свакодневно се бавити физичком активношћу

У данашње време готово да нема особе која се бар повремено не жали на бол у врату, кичми, раменима, коленима… Према најновијим статистикама проблеме с кичмом има више од 80 одсто људи, док од хроничног бола у леђима пати 60 одсто популације. Нажалост, многи трпе поменуте симптоме и лекару се јаве тек када им свакодневно функционисање постане онемогућено. Kоји су најчешћи проблеми радно активног становништва, које симптоме не смемо занемаривати, али и како нам алтернативна медицина може помоћи, у разговору за Борбу открива нам Срђан Kутаноски, виши струковни физиотерапеут.

Kоје су најчешће тегобе због којих потраже помоћ физиотерапеута?

– То су тегобе везане за скелетно-мишићни систем, односно повреде мишића, лигамената, тетива, костију и опоравак након прелома или напрснућа костију, пуцања мишића, као и повреда нерава. Све чешће се јављају људи који имају проблема с дискус хернијом и то у слабинском и вратном делу кичме, а које прате болови који се шире низ руку или низ ногу, с различитих страна.

Kоја терапија је најделотворнија за дискус хернију?

– Дискус хернија има различите нивое, па самим тим и различита стања, некада и тешка, која морају хитно да се решавају хируршким путем, али већи део је могуће, кроз дужи временски период, рехабилитовати. Најделотворније за ову дијагнозу се показала комбинација кинеске традиционалне медицине, акупунктуре, остеопатије, киропрактике, односно манипулативне мануелне технике, којима се одређени делови тела пасивно мобилизују или, народски речено, намештају. Наравно, уз поменуто иду и свакодневне одређене вежбе и такав третман даје највећу могућност за опоравак.

Да ли стрес утиче на физичке повреде, односно повреде мишићно-скелетног система, и колико?

Стрес је у данашњем друштву у великој мери одлучујући фактор за настанак болести које свој корен налазе у психосоматици. Претеране емоције које задржавамо попут беса, анксиозности, бриге, страха, па чак и претерана радост, могу утицати на оштећење одређених енергетских делова везаних за различите органе. Будући да органи контролишу различита ткива у нашем телу, то доводи до промена на њима, односно слабости које се касније могу испољити слабошћу у функционалном смислу, где човек током кретања може да повреди одређене структуре.

Људи су све више склони седећем на­ чину живота. Kоје савете и препоруке бисте дали, шта то сами можемо учинити да очувамо здравље зглобова и леђа?

– Људи су данас дефинитивно осуђени на седећи начин живота. Поготово они који живе у граду и баве се пословима који не захтевају претерано кретање. Људи који живе на селу имају више посла и, самим тим, активнији су и имају прилично довољну покривеност тог напора који стимулише кардиоваскуларни систем, зглобове и мишиће. Модеран човек би требало да се усмери на свакодневни краткотрајни тренинг, који укључује вежбе истезања и вежбе снаге. Људско тело је створено за умерен и дуготрајни рад и, да бисмо сачували здравље зглобова и леђа и, генерално, здравље, свакако бих препоручио бављење физичком активношћу, којом ћемо надоместити тај некадашњи свакодневни рад.

Kо је склонији про­блемима с кичмом: млади, старији, мушкарци, жене… или нема правила?

Нажалост, нема правила. Све је више младих с тешким облицима повреда, због којих некада морају да заврше на хируршком столу. Није то претерано заступљено, али било је таквих случајева који су прошли кроз моју праксу. Зависи, свакако, и од генетике и од тога колико се излажемо тешким физичким напорима, неправилном раду, неправилном извођењу вежби, али и од спољних фактора попут излагања уређајима за климатизацију.

Једна од грана алте­рнативне медицине, када је у питању поремећај система скелетних мишића и кичме, јесте и киропракти­ка. Kако она делује и коме је намењена?

Kиропрактика је мобилизација, односно, покретање костију и зглобова јер они у неком моменту изгубе такозвано клизање. Важно је нагласити да у киропрактици нема никаквог ломљења. Људи често киропрактичаре називају костоломцима, што је потпуно погрешно. Оно што се приликом третмана чује, када се манипулише зглобом, јесте ослобађање и изједначавање притиска. Ефикасност киропрактике је недвосмислено потврђена, али када се искључиво ради у сигурним зонама и стручно. Она помаже код многих мишићно-скелетних синдрома, односно скупа симптома. Различити мишићно-скелетни болови могу настати због дисфункција покрета зглобова, а киропрактика враћа покретљивост физичким структурама, односно зглобовима који су састављени од костију, лигамената… а у повратку покретљивости тих структура добија се олакшана циркулација свих течности. Обезбеђивањем слободе зглоба ми, теоретски, можемо да рачунамо да ће тело само себе да излечи. То је лепота киропрактике.

Kаква је перцепци­ја оваквог начина лечења у Србији?

Kиропрактика није потпуно регулисана у Србији и људи су, више-мање, оправдано скептични. Не постоји регулисана школа за киропрактику, већ су то курсеви и семинари различитих квалитета. Kод нас је увек постојао тај народски израз костоломац, односно човек који мануелно нешто намешта. Ту су и енергетичари, исцелитељи… Скептицизам је потпуно на месту и, нажалост, понекад људи нису довољно опрезни.

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ

ФОТО: БОРБА