Зелена престоница Европе

Љубљана, град упечатљиве архитектуре и шарма

Главни град Словеније може се похвалити монументалним барокним здањима и ремек-делима архитекте Јоже Плечника, богато декорисаним црквама и мноштвом зелених површина

Смештена у централном делу Словеније, између Алпа и Јадранског мора, Љубљана није велики град (има око 300.000 становника), али је највећи и главни град Словеније.

Историчари се не слажу у потпуности како је град добио име: неки кажу да је по старом божанству Лабурус, други да је од речи алувијана (Aluviana) што на латинском означава реку која се излива, трећи пак тврде да је назив изведен од немачке речи лајбах (Laibach).

Ипак, мени најдража прича каже да је Љубљана назив добила од речи љубљена, што значи вољена. Верујем да је то најтачније јер овај град заволите већ при првом кораку.

Љубљана одише посебном атмосфером, чему нарочито доприносе љубазни и насмејани домаћини, чистоћа целе државе (не само престонице), као и врло укусна храна.

Такође, она је један од најзеленијих градова континента и нимало ме не чуди чињеница да је 2016. проглашена за зелену престоницу Европе.

Осим тога, изабрана је за најбољу европску дестинацију за 2022. Црква Ћирила и Методија

Већ при улазу у град (са јужне стране) пролазите поред парка Тиволи, који представља праву оазу зеленила у самом центру престонице.

Преко пута се налази Црква Ћирила и Методија, најзначајнији храм Српске православне цркве на подручју Словеније. Изградња је започета у 20. веку (било је прекида током Другог светског рата и комунистичког режима), а коначно је храм завршен 2005. Године 2010. проглашена је за споменик културе, а у порти цркве се налази Споменик Вуку Стефановићу Караџићу.

Прешернов трг

Љубљана је посебна и по томе што се на главном градском тргу не налази споменик неког политичара или народног хероја, већ споменик песнику.

Главни градски трг је посвећен Францу Прешерну, али се није одувек тако називао. Име је добио почетком 20. века, када је у централном делу трга постављен споменик поменутом песнику. Пре тога, од 17. века се називао Маријин трг јер је тада изграђена фрањевачка црква посвећена Богородици, која и данас доминира главним тргом.

Представља оријентир бројним туристима јер је лако уочљива из даљине, што због боје, што због високог торња. Прешерн гледа у правцу своје несуђене љубави (која се налази на прозору, па зато мало подсећа на Верону).

Због Прешерна Словенце сматрамо романтичарима јер је управо он био задужен за стихове словеначке химне. Тромостовје Самим центром доминира Тромостовје (сет од три бетонска моста) на реци Љубљаници.

Некада су два моста (с леве и десне стране) била намењена за пешаке, док су се централним и највећим кретала возила. Међутим, како је Прешенов трг 2007. затворен за саобраћај, сва три моста су данас намењена пешацима.

Кажу да се на овом месту налази мост још од 1280. (помиње се под именом Стари мост). У великом пожару средином 17. века који је задесио Љубљану страдао је и тај мост, али и други мостови и бројне знаменитости.

Касније је подигнут други мост, назван Франчев мост, по војводи Францу Карлу.

Друго велико страдање Љубљане је било крајем 19. века, када ју је уздрмао јак земљотрес. Будући да је мост издржао земљотрес, власти су одлучиле да га дограде тако што ће му са леве и десне стране додати део за пешаке.

Тако је мост почетком 20. века добио данашњи изглед и сада је један од симбола главног града Словеније. Робова фонтана Када од Прешерновог трга наставите преко Тромостовја, право долазите до Робове фонтане или Фонтане три реке.

Фонтана је изграђена од белог мермера у 18. веку и представља три крањске реке: Саву, Крку и Љубљаницу.

Има много украса и фигура који јој дају богат и масиван изглед. Али… Открићу вам једну тајну. Приликом рестаурације (између 1979. и 2006) оригинални делови су скинути и пренети у Народну галерију да би се сачували, а на фонтану су постављене реплике исте величине (чак и од истог материјала), тако да фонтана није изгубила на аутентичности.

Змајев мост

Кажу да, ако немате фотографију с овог моста, као да и нисте ни били у Љубљани. Често ћете видети овај мост на промотивном материјалу: на разгледницама, шољама, магнетима, видео-снимцима туристичке организације, итд. Ово је први армирано-бетонски мост на реци Љубљаници.

Почетком 19. века је на реци постављен Месарски мост, али је у великом земљотресу уништен. Локалне власти су, због мера штедње, наручиле изградњу армирано-бетонског моста јер је његова изградња била јефтинија у односу на камени мост, какав је био Месарски.

Првобитно су се на мосту налазили лавови, али су касније замењени змајевима. Иако делују мало застрашујуће, они код посетилаца буде машту и сигурно да су постали заштитни знак овог маленог града.

Средњовековни дворац

Када с главног градског трга погледате ка брду изнад града, можете видети масивне зидине Љубљанског града (замка). Први пут се спомиње у 12. веку као седиште војводе. У каснијим периодима је проширен, стога му је изглед промењен.

Све до почетка 20. века је био у приватном власништву, када је прешао у власништво града. Тада почиње истраживање и обнова замка. До самог замка можете доћи пешака, стазом кроз шумицу, чије зеленило ће вам заиста пријати, поготово у летњим месецима.

Уколико нисте љубитељ пешачења, можете искористити и жичару која иде од Крековог трга до самог замка.

Гастрономија

Као и у културолошком смислу, Љубљана је разнолика и када је у питању гастрономска понуда. Словеначка кухиња је занимљива и оригинална јер је спој традиције Аустрије и Немачке, а ту су и елементи мађарске рецептуре.

Нека од најпознатијих словеначких јела су гобова јуха, жганци, бограч, кисела јуха, али не треба заборавити и на словеначке производе попут крањске кобасице и потице (ролат од квасног теста).

Иако мала по површини, словеначка престоница свакако има шта да понуди. Као један од најпријатнијих и најурбанијих градова у овом делу Европе, Љубљана одише старим, али и новим модерним духом, чистоћом и гостољубивошћу и дефинитивно је град у који ћете пожелети да се вратите.

Аутор Никола Стојковић
turizmoblog.com