80 година од бомбардовања Београда (6.април 1941.)

6.априла 1941. године у 6:30 сати ујутру,од стране Авијације Немачке бомбардован је Београд без објаве рата. Силе Трећег рајха су напале нашу земљу, што је означило почетак инвазије на Југославију.

Један од разлога ове Хитлерове одлуке су биле демонстрације 27.марта које су биле јавни самар нацистичкој Немачкој, где су Срби показали да су се јавно декларисали као антифашистички народ, где је Југославија одбацила Тројни пакт.

Други разлог је учешће и победа Срба у Првом светском рату. Хитлер је означио напад на Београд тако да има све карактеристике одмазде.

Бомбардовање је предводила четврта немачка флота под командом генерала Александра Лера, операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд.“

Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона), 6., и 7. априла. Авиони су полетали из Беча, Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла и поново 7, 11,. и 12. априла. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздухопловне одбране Ваздушне зоне Београд.

Не зна се тачан број авиона који су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

У овом бесомучном чину страдало је између 2.800 и 4.000 људи, уништено 627 зграда, тешко оштећена 1.601 а лакше 6.827 зграда.

Уништена је, сравњена са земљом Народна Библиотека Србије на Косанчићевом венцу са преко пола милиона читалачких јединица, читава колекција средњовековних ћириличних рукописа, средњовековне повеље, картографска и графицка збирка, пребогата оријентла, збирка старих и ретких књига, личне библиотеке Вука Караџића, Јанка Шафарика, Ђуре Даничића, целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

Остао је не само као дан када су гореле књиге, већ као и најтужнији дан наше културе, дан културног геноцида над једним народом.

Тешко је оштећена и Вазнесењска црква у којој је било верника који су дошли на Јутрење, где је било и жртава.

У дворишту испред цркве се налази споменик у облику крста погинулим грађанима.

Уништена је делимично и зграда Старог Двора.

Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.

У оквиру комплекса Ново гробље, 1966.године формирано је Спомен гробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда.

Истог дана када је почело бомбардовање тадашње Југославије нападнута је и Грчка, али Хитлерова наредба је била да се Београд сравни са земљом, док је инсистирао да Атина остане нетакнута.

  Сунчица Николић

foto arhiva Borba