Овде сам као код куће

Њ. е. Басел Салах, амбасадор Египта у Србији

Српски народ је као и египатски, воли да живи, да се радује, пева, слави, ужива у храни, несебично помаже другима…

Односи између Египта и Србије нису само дипломатски и не трају само 116, него више од осам стотина година, од времена кад је Свети Сава обишао Манастир Свете Катарине и сусрео се с коптским хришћанима, о чему и данас постоје записи у том манастиру, каже у разговору за Борбу Њ. е. Басел Салах, амбасадор Египта у Републици Србији.

Наш саговорник је међу најзаслужнијима што је значајан јубилеј, 115 година дипломатских односа између наше две земље, обележен на највишем нивоу, бројним догађајима, како у Србији тако у Египту, међу којима су и два најважнија: посета египатског председника Абдела Фатаха ел Сисија Србији и посета председника Републике Србије Александра Вучића Египту, што је резултирало потписивањем бројних споразума о сарадњи у готово свим значајним областима.

– Не бих могао да одаберем једну сферу, будући да је наша сарадња у свим сферама, у култури, политици, привредној сарадњи. Ако бих морао да одаберем нешто што нас посебно веже, одабрао бих породицу, идеју породице, односе међу члановима породице и однос према људима уопште, што је веома битно и за српски и за египатски народ. Откад сам дошао у Србију, осећам се као код куће – каже господин Салах.

Живите с породицом у Србији већ неколико година. Како доживљавате Србију, њен народ, обичаје, природу?

– Имам двојицу синова. Мој млађи син се родио овде, у Србији, и ја то сматрам плодом добрих веза између Египта и Србије. Када је реч о мом старијем сину, када је у Србији, жели да иде у Египат, а када је у Египту, жели да иде у Србију. Када му кажем да се већ једном одлучи и одабере ,,страну“, одговара ми да једнако воли и једну и другу земљу. Сигуран сам да тако говори јер је овде срећан, зато што је концепт породице овде исти као и у Египту. Српски народ је као и египатски, воли да живи, да се радује, пева, слави, ужива у храни, несебично помаже другима…

Кад сам у Србији на неком путовању и питам пролазнике за упутства како да стигнем до одређене улице, увек добијем љубазан одговор, с осмехом, тако да имам осећај као да никада нисам ни отишао из Египта.

По чему су то слична наша два народа, а по чему се разликујемо?

– Када говоримо о концепту породице, он је посве исти и овде, као што је и у Египту. Поштовање између браће и сестара, поштовање старијих, оца, мајке, то је оно што је присутно и у Египту и овде. Према мом мишљењу, највише се разликујемо по томе што код вас има много више зеленила, природа је посве другачија.

Која су то поља и потенцијали где би везе међу младима Србије и Египта могле да се оснаже?

– Велики број младих из Египта боравио је на Златибору у протеклом периоду. Постоји велики број стипендија на обе стране, које омогућавају ту размену. Програм ,,Свет у Србији“ пружа шансу студентима из Египта да студирају у Србији, а египатска влада нуди велики број стипендија које може да искористи српска омладина. Потписали смо велики број споразума о братимљењу српских градова, тако да ја покушавам да повежем младе и у том смислу.

Сектори привреде, енергетике, медицине и науке отварају много могућности за сарадњу. Шта је постигнуто на овом плану?

– Желео бих да истакнем сарадњу на пољу информатике и телекомуникација у оквиру потписаног споразума о сарадњи. То поље ми је, као и поље нових технологија, посебно занимљиво и трудимо се да повежемо српске компаније с египатским да би се вршила квалитетна размена и сарадња на овом плану. Када говоримо о домену здравства, настојимо да се реализује размена здравствених радника, да медицинске сестре из Египта дођу у Србију и да се овде обучавају, а да доктори из Србије одлазе у Египат. Када је реч о размени радне снаге, ту смо веома активни и много радимо у светлу организовања ЕXПО 2027, где повезујемо египатске компаније са српским да би заједничким радом допринеле бољој организацији.

Не мање важан домен сарадње и размене између наша два народа је домен културе. Каква је ваша визија по овом питању?

– Оно на чему смо највише радили амбасадор који је овде био пет година пре мене и ја свакако је била култура. Пре посете председника Вучића његова супруга Тамара Вучић је посетила Египат да би отворила Дане српске културе. Почетком наредне године планирамо да у Србији организујемо наступе Симфонијског оркестра и Каирског балета.

Како изгледа перспектива наше сарадње у светлу потписаних споразума?

– Односи између наших земаља никада нису били бољи. Током две године имали смо две председничке посете, потписана су чак 24 споразума. Најзначајнији су декларација о стратешком партнерству и споразум о слободној трговини. Међутим, ја сам амбициозан и од оних сам људи који, када нешто постигну, теже нечем даљем, бољем, већем. Стога се трудим да не оставим и друге области неискоришћене. Верујем да постоји већа могућност за сарадњу на пољу спорта и вере, а што се тиче трговинске размене, настојим да она буде повећана чак четири пута.

Где видите однос наших земаља у будућности?

– Пре свега, видим да је то једно веома дуго пријатељство, које не траје деценијама, већ вековима. А када говоримо о економији, видимо да је реч о земљама са снажном економијом, које су јаке и значајне у својим регионима. Видим за Египат прилику да преко Србије извози на територији западног Балкана, а да преко Египта, Србија извози на територији Африке. Оваква прилика нам пружа велику могућност изузетног развоја трговине.

Како сте се определилли за дипломатију?

– То је веома тешко питање. Ја сам заправо инжењер и није ми био план да се бавим дипломатијом. Међутим, још одмалена сам показивао занимање за УН, за међусобне односе народа и држава. Иако сам, студирајући, отишао на другу страну, на крају сам ипак кренуо путем дипломатије. Нисам се покајао ниједном.

Наставићете и даље да се бавите овим послом?

– Имам неколико могућности, од тога да будем амбасадор у некој другој земљи до тога да радим у некој од међународних организација или да пак одем у пензију и уживам у животу.

Дипломатија данас, више него икад, има велику и важну улогу у свету. Колика је њена реална моћ и да ли се довољно користи да бисмо живели у бољем свету и миру?

– Улога амбасадора је да ради на побољшању односа између матичне земље и земље у којој се налази. Када говоримо о регионалном нивоу, он мора да прати развој земље у којој се налази, да истражује прилике за евентуалну сарадњу у будућности. Међутим, када говоримо о међународном нивоу, свакако је важна улога у успостављању мира. У природи ствари, као што сви знамо, ратова је било откад је било људи. Ниједан рат није без краја и сваки рат мора једном да се заврши. Када је реч о самим дипломатама, њихов најважнији задатак је да рат спрече и, ако до њега дође, да се он што пре оконча, да учествује у преговорима за очување мира. Потребно је да учини све шта је у његовој моћи да се то не би поновило у будућности. Када је реч о Египту и тренутној ситуацији у Палестини, конкретно у Гази, оно што се свакако трудимо јесте да се рат што пре заврши уз преговоре и да се оконча хуманитарна криза, да се сукоб не прелије на суседне земље. Радимо на преговорима с другим земљама попут Катара и САД. Циљ нам је да се створи Палестина као независна и слободна држава и да у миру живимо једни поред других.

Учим српски због сина

– Учим српски. Међутим, поред професора који ми даје часове српског, ваш језик учим понајвише од сина Јусуфа, који, такође, има учитеља српског. Догађа се да, када га нешто питам на арапском, одговори ми на српском. Онда се ја питам да ли ми је рекао нешто лепо или ружно. Стога сам почео интензивније да радим на савладавању вашег језика. Сматрам да је веома важно да дипломата говори језик земље у којој је јер му то омогућује да боље разуме народ и прилике у њој. Надам се да ћу успети да научим српски језик.

Фото: Приватна архива
Аутор: Мила Милосављевић