Амбасадори неба у Београду

55 година од слетања на Месец и посете астронаута овим просторима

Тројици астронаута из мисије ,,Аполо 11“ Нилу Армстронгу, Базу Олдрину и Мајклу Колинсу приређен је величанствен дочек у нашем главном граду

Прошло је тачно 55 година откако су очи читавог света биле упрте у једно место на небу, док су срца милијарди људи куцала у ритму корака тројице астронаута, храбрих пионира који су крочили на тло које нико пре њих није дотакао. Било је то време када је свемир постао стваран, а снови о небеским пространствима најзад добили облик. У том трену Земља је стала. Све су се бриге и несигурности повукле пред величанственошћу тренутка када је – 20. јула 1969, Нил Армстронг изговорио речи које ће одјекивати кроз векове: ,,Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство.“

Њихов повратак на Земљу био је једнако спектакуларан, као и само путовање. Ови храбри пионири су се вратили као хероји не само за Сједињене Америчке Државе већ и за цео свет. Међутим, њихова мисија није се завршила повратком кући. На хоризонту их је чекала нова авантура.

Дивовски скок

Астронаути мисије ,,Аполо 11“ Нил Армстронг, Баз Олдрин и Мајкл Колинс започели су турнеју ,,Дивовски скок“ широм света, носећи са собом причу о освојеном Месецу и поруку о јединству, храбрости и људској одлучности да се истражују непознати светови. Турнеја је трајала 38 дана и обухватала је 24 земље, међу којима се нашла и Југославија.

Свака земља коју су посетили дочекала их је с одушевљењем, а народ је препознавао универзалну вредност њиховог постигнућа. Сврха турнеје није била само да подели причу о њиховом путовању, већ и да учврсти дипломатске односе између Сједињених Америчких Држава и других земаља, у време када је свет био подељен хладним ратом. Астронаути су постали амбасадори неба, симболи онога што човечанство може да постигне када је уједињено у заједничком циљу. ,,Дивовски скок“ постао је симбол нове ере, ере у којој је немогуће постало могуће, а снови о звездама су постали достижни.

Средином турнеје од 18. до 20. октобра 1969. астронаути су стигли у Југославију, где су били дочекани с одушевљењем и поносом. Посета Југославији била је један од најсветлијих момената за тадашњу земљу. Имала је посебан значај, не само због политичког контекста већ и због дубоког утицаја на југословенску научну заједницу и културу. Не дочекујемо их само као хероје једног од највећих подухвата које је човек икад предузео него и као веснике жеље да Месец, та бледа светлост наших ноћи и наших снова, излази и залази и убудуће на свачијем небу – овако је Борба од 18. октобра 1969. најавила долазак гостију ,,са
Месеца“.

,,Овако није нигде било“

Београд је 19. октобра 1969. постао епицентар светске пажње. Када су астронаути слетели на Аеродром ,,Сурчин“, хиљаде грађана окупиле су се да би поздравиле људе који су отишли најдаље у историји човечанства.

– Када смо стигли на Аеродром ,,Сурчин“, један поглед на масу раздрагане срећне деце и величанствено јутро почео је да развејава бриге; кад су астронаути сишли и када је загрмео поздрав, било је очигледно да омладина Београда, та нова васионска генерација, жели да види и најлепше поздрави нове Колумбусе, Линдберге – извештавали су тадашњи медији. Улице су биле преплављене народом, а бели кадилак, отвореног крова, пробијао се преко моста. Поворка се заглављивала у мору радосних лица, пружених руку и треперућих заставица, која су громко узвикивала речи добродошлице. Београд је у потпуности пригрлио три храбра момка с Месеца. Сви су дошли да виде, поздраве, одају признање и учествују, да буду што је ближе могуће, ако успеју и да се рукују, али нико није желео да малтретира госте.

Касније медији су известили да је један Американац у пратњи астронаута рекао: ,,Овако није нигде било; ово нису само радозналци, нису дошли само да виде већ и да поздраве и поделе своју радост с гостима, гледајте та раздрагана светла лица која учествују, а не само присуствују, гледајте и на лица астронаута, она су иста!“

На пријему у Скупштини Југославије астронаути су захвалили на топлој добродошлици и изразили задовољство због прилике да посете земљу која се дичила миром и прогресом.

Сусрет с Титом

Током боравка у Југославији гости су имали прилику да се сретну с председником Јосипом Брозом Титом, коме су на поклон донели микрофилм начињен приликом слетања на Месец. Овај сусрет био је значајан не само због политичког контекста већ и због симболике коју је носио. Тито, као лидер несврстаних земаља, препознао је важност мисије ,,Аполо 11“, као универзалног подвига који превазилази идеолошке и политичке разлике.

Пријем председника и прве даме Јованке био је топао и срдачан, а астронаути су били посебно узбуђени када су примали висока одликовања – Орден Југословенске звезде с лентом. Како је пренето у медијима, председник Тито је рекао: ,,Не волим освајаче на земљи, волим освајаче планета… Дођите опет“, на шта му је Армстронг узвратио: ,,Дижем чашу у част човека који је рат и разарање претворио у мир и изградњу.“

Током боравка астронаути и њихова пратња нарочито су истицали да је тадашњи председник државе био срдачан и заинтересован, да су просторије Белог двора опремљене јединственим, сведеним, укусом и да су посебно дирнути указаном пажњом с обзиром на то да се председник задржао и дуже од планираног времена.

Дивљење нашем народу

Занимљиво је и да су гости имали велико знање о историји нашег народа, које су често и радо провлачили у изјавама. Армстронг је привукао велику пажњу због дивљења које је указао нашем највећем научнику Николи Тесли, али и храбрости и упорности наших народа да брани своју слободу и независност, за шта је нагласио да би требало да буде пример и инспирација за све народе света.

Ипак, највише их су их дирнули пажња и љубав наше деце. Изненађени, у току боравка установили су да нигде досад деца нису била присутна, као у току посете престоници наше земље. Од тренутка када су стигли, па све до испраћаја, на Авали, у лову, с омладином на пријему у СИВ, на приредби у Дому пионира, деце је било свуда. За три астронаута играле су три наше најмлађе балерине. Специјално за ову прилику искомпоноване су и песме које су им наша талентована деца отпевала на енглеском језику.

– Драги Едвине, Мајкл и Ниле, добро нам дошли, баш сте силе – певала су она. И то су за наше госте били најдражи тренуци.

Инспирација за научнике

Посета првих људи који су крочили на Земљин сателит укључивала је и бројне посете научним и образовним институцијама. У Србији ова предавања и сусрети са студентима и научницима били су извор инспирације. Многи млади људи који су тада тек почињали образовање пронашли су мотивацију у причама астронаута о путовању до Месеца и научним достигнућима која су омогућила тај подвиг. Ова посета поставила је темеље за будуће генерације истраживача и технолога у Југославији, посебно у Србији.

Њихова посета нашој земљи била је више од дипломатског геста – била је знак пријатељства, заједничких идеала и наде у боље сутра. Турнеја астронаута по Југославији, која је обухватала посете Београду, Загребу, Дубровнику и другим градовима, била је један од најсветлијих тренутака за тадашњу земљу, остављајући неизбрисив траг у колективном сећању њених грађана.

Борба у Флориди

Свемирски центар у Флориди, смештен на острву Мерит, представља јединствену дестинацију за све љубитеље свемира и науке. Центар посетиоцима нуди богату понуду изложби, укључујући историјске свемирске летелице, меморабилије, као и спектакуларну поставку ,,Спејс-шатл Атлантида“, која обухвата симулацију лансирања свемирске летелице. Ово место привлачи милионе посетилаца, а свакодневне презентације одржавају ветерани НАСА астронаути, пружајући увид у историју и будућност свемирских истраживања. У склопу центра налази се и Аполо/Сатурн В део, где се, међу свим оним што је значајно за човеков први корак на Месецу, налази и Борба, која је пажљиво и благовремено извештавала о овом подухвату, као и турнеји која је уследила.

Камење са Месеца

Годину дана након гостовања астронаута у Београду амерички председник Ричард Никсон поклонио је председнику СФРЈ фрагменте месечевог тла. Иако је поклон уручен Јосипу Брозу Титу, заправо је био намењен народима Југославије. Пет каменчића данас се чува у Музеју Југославије и тек повремено, због своје драгоцености, излаже за јавност.

Фото: Архива Борба