Богословље у бојама

5. Изложба савремене сакралне уметности ,,Портрет на икони“

Сталоженошћу форми и сведеном чистоћом свог древног медијског обрасца, портретна икона позива на успоравање и усредсређеност на нашу аутентичну дубину

Пета Међународна колективна изложба ,,Портрет на икони 2024“ биће свечано отворена 27. августа у 19.30 у Галерији Коларчеве задужбине у Београду. Током трајања изложбе, до 7. септембра, публици ће бити представљена 73 рада од 60 аутора из земље и иностранства, жирирана по највишим критеријумима.

Годишња изложба сакралне уметности од ове године има и међународни карактер. У организацији Културног центра Калеидоскоп и по позиву Уметничког савета уз уметнике из Србије и региона, а уз благослов Његове светости патријарха српског господина Порфирија, излагаће и угледни уметници из Румуније Михаи Коман, Андреј Мусат, Кристина Раиленау и Тома Читук.

Спој средњовековног и савременог

На овогодишњи конкурс за излагање пристигло је 133 рада од 98 аутора из Србије и региона. Изложба чији ауторски концепт потписује МА Биљана Јовановић и у претходним издањима окупила је бројне иконописце, који своје различите иконописачке поетике артикулишу кроз фокус на портретне иконе светих. Њихови изрази утемељени су на суптилној фузији стилизованог портрета ранохришћанског и средњовековног црквеног сликарства и савременог отвореног истраживачког теолошко стваралачког концепта.

Изложба је у претходним издањима привукла велику пажњу јавности због брижљиво селектованих радова и највиших критеријума за учешће и излагање аутора. Значај изложбе огледа се у чињеници да је црквена уметност признати део савремене уметности, као и у васељенском значају иконе у православном свету.

Икона за дигитално доба

Дигитално доба, снажно изражено кроз концепт масмедија, намеће и питање како икону можемо сместити у контекст савременог сликарства.

– Икона је током свог развојног пута пролазила кроз многе стилске промене. Исто као и некад она данас добија свој израз, који се темељи и на синтези старих стилова, користећи се савременим ликовним средствима да би њен ликовни језик био ближи човеку данашњице. На овај начин оно што је старо и оно ново у икони се чини савременим, тј. ванвременим. За нас су иконе које је насликао Андреје Рубљов пођеднако савремене као и оне свеже завршене у атељеима данашњице. Чувањем њених прошлих стилских одлика, уз одређену надоградњу или синтезу, чинимо их константно актуелним – каже један од учесника изложбе МА Лука Новаковић, докторанд Универзитета у Београду, смер Историја и филозофија природних наука и технологије и сарадник Института за европске студије.

Према његовим речима, многи савремени уметници, коришћењем старих технологија и материјала, помоћу иконе праве мост који повезује традиционално и модерно.

– На тај начин они баштине старе технике, тежећи поновном осмишљавању и кроз нове начине решавају ликовне и уметничке проблеме који се данас намећу. Самим тим, традиција бива сачувана од нестанка – истиче Лука Новаковић.

Позив да успоримо

У тексту каталога за изложбу др Тодор Митровић такође се осврнуо на спону између традиционалног и ововременог, објашњавајући симболику самих ликова који егзистирају у савременом црквеном стваралаштву:

– У свету који је дефинитивно постао цивилизација слике, чак цивилизација покретне слике – у којој се сваковрсна нарација непрекидно и неумољиво одвија пред нашим замореним очима и презасићеним умовима – портретска икона, сталоженошћу својих форми и сведеном чистоћом свога древног медијског обрасца, позива на својеврсни прекид нарације и успоравање (протока) времена/информација, у ком би наша чула, ум и срце могли да се усредсреде на ону аутентичну дубину коју људска личност још у себи садржи.

Јер портретска икона представља човека у оној врсти отворености и огољености која нас управо на ту личносну дубину и готово искључиво на њу, упорно и смирено враћа. Међу радовима су заступљени ликови Исуса Христа, Богородице, Св. арханђела Михаила, Св. Петра, Св. Илије, Св. Стефана…

– Портрети светитеља на овој врсти слике не раде ништа друго, осим што, отворено и без устезања, гледају у посматрача, постављајући питања која, како се чини, данас звуче неподношљивије и драгоценије него икад: А шта ако сви ти људи с чијим се телима свакодневно срећемо (данас чешће у медијском него у стварном простору) нису само сензације које у једном тренутку постоје да би већ у следећем биле анестезиране и удобно похрањене у меморијском простору?А шта ако се у погледу људских очију може сасвим зауставити, па чак и изокренути функција времена? Шта ако се, дакле, у овом погледу крије нешто што је сложеније и динамичније од целокупног медијског простора, од свих његових засењујућих моћи и меморијских капацитета – нешто што је веће и бесконачније од саме културе, па чак и од космоса? Управо слутећи или знајући да су одговори на ова питања позитивни, савремени хришћани се све чешће окрећу иконама, окрећући се тако ка оним искуствима отворености, слободе и бесконачности која представљени светитељски ликови постојаношћу и сталоженошћу свога присуства на најсмелији начин пројављују. Због тога се, у исходишту, стиче утисак да тема портрета на икони данас постаје, у најмању руку, једнако актуелна, ако не чак и актуелнија него што је то било у прошлости – поручује др Тодор Митровић.

Из свега горепоменутог веома је важно да Београд негује континуитет одржавања ове, међу уметницима високо позициониране, изложбе, кроз тежњу да се систематизује и представи јавности црквена уметност у Србији.

Сусрети са уметницима

Током трајања изложбе Галерија Коларца биће и место директног сусрета уметника и заинтересоване јавности. Током 28. и 29. августа биће одржане радионице, на којима ће уметници из Румуније, професори академије у Букурешту, заједно с професорима београдских академија, уживо сликати иконе и, уз размену с присутним уметницима из Србије, преносити своја знања.

Радионице су отвореног типа, тако да ће и посетиоци галерије имати јединствену прилику да на лицу места доживе процес стварања портрета на икони.

Чланови жирија

Уметнички савет ове године је радио у саставу др Тодор Митровић, редовни професор на Академији СПЦ за уметности и консервацију; др Миљана Матић, историчар уметности и научни сарадник Музеја СПЦ; др Горан Јовић, редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду; др Ђорђе Станојевић, редовни професор на Факултету савремених уметности у Београду, и Вера Виторовић, историчар уметности, дугогодишњи кустос Галерије Стара Капетанија у Земуну.

Фото: Приватна архива