Балет ме научио већини ствари у животу

Балерина Катарина Зец, добитница Специјалне похвале Терпсихора

Научила сам да слушам тело, да не може ништа на силу, да, ако нешто не иде, покушам на другачији начин. Много лекција сам применила на спољашњи свет

У свету балета виртуозност, елеганција и изражајност често се стапају у једно, а управо та хармонија пронађена је у таленту Катарине Зец, балерине Српског народног позоришта. Њено име сада с поносом проноси Специјалну похвалу Терпсихора, престижног признања Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије за 2024.

– На први поглед, чинило ми се да је мој пут компликован, па, ипак, био је прилично једноставан. Знам шта треба да урадим и не излазим из сале док то не урадим. Ако тога дана не иде, обећам себи да сутра мора да иде, да морам да успем. Вежбала сам, проналазила начине, свашта испробавала не би ли ми успео елемент који сам желела да урадим. Тако су се слагале ствари, усвајала елемент за елементом, из године у годину елементи су били сложенији, а ја све упорнија да сваки од њих савладам и тако све до данас – открива нам Катарина. У овој сезони новосадског СНП осветлала је позорницу премијерним извођењем три кључне улоге у балетима ,,Лабудово језеро“, ,,Крцко Орашчић“ и ,,Копелија“.

Како сте започели своју балетску авантуру, шта вас је првобитно привукло свету балета?

– Могу слободно да кажем да је у почетку балет изабрао мене. Касније, више нисам могла да га пустим. Сасвим случајно сам се уписала на џез балет у мом малом граду Руми, где је наставница Светлана Грујичић одмах, на првом часу, приметила моје предиспозиције и инсистирала да ме родитељи упишу у балетску школу у Новом Саду. Тако смо решили да пробамо и да сваки дан путујем за Нови Сад на часове. Привукло ме је то колико ми је било тешко да само покушам да изведем прве елементе који се уче на балету. То ми је био огроман изазов и желела сам некако то да изведем. Нисам могла себи да допустим да нешто не успем. Тако је све почело, а касније је прерасло у огромну љубав са сваком варијацијом коју сам радила у школи, а сада је још већа, са сваком новом улогом коју радим.

Какви су били ваши први утисци с балетских часова?

– Бићу слободна да кажем да су часови балета у почетку изузетно напорни и досадни. Наравно, сваки почетак је тежак и то мора да се истрпи зарад нечег лепшег и интересантнијег касније, али тај први корак је, просто, неизбежан, касније постане лакше. Све те неприродне позиције у балету је веома тешко извести на почетку, поготово јер сте још деца, па и немате довољну свест о свом телу и осећај како то све треба да изгледа. Била сам упорна, желела сам то да савладам и из дана у дан сам се трудила да све више усвојим сваки нови корак.

Како је изгледао ваш даљи пут до професионалне балерине?

– Прве две године сам свакодневно путовала из Руме. Завршим школу у 14 часова и после тога ме родитељи возе у Нови Сад, у балетску школу, на часове балета, гиманстике и солфеђа. Касније се враћам кући и настављам учење за школу. Сећам се да сам на паркингу, у колима, са мамом и татом, учила. Сад, кад размислим, то је заиста напорно, како за дете од 11-12 година тако и за родитеље. Ипак, није ми остало у сећању да нам је нешто било тешко. Некако ми се све више допадало, видела сам да напредујем, професорка код које сам и дипломирала Сања Тодорић Вучковић је заиста била решена да је мој пут да постанем балерина. Мислим да је она од самог почетка највише веровала и није допуштала да се ми, као породица из другог града, предомислимо и одустанемо од путовања и хвала јој до неба на томе.

Како сте се носили с препрекама и изазовима током каријере?

– Прво полазим од тога да свака препрека може да се савлада, само да видим на који начин. Највећи изазов ми је била Одилија из ,,Лабудовог језера“, улога о којој сам маштала, а толико супротна мом карактеру… Нисам знала како ћу. Мало-помало сам испробавала, проналазила је у себи, гледала много балерина и много ,,Лабудових језера“, тражила ,,своју“ Одилију. Када сам је пронашла, само је кренуло…

Како бисте описали свој однос с балетом ван сцене? Како балерина живи свој свакодневни живот?

– Није лако ускладити, много ту ствари испашта, али ја сам на то била спремна. Наша балетска каријера није дугачка, тако да немате цео живот за то и много времена за напредак. Мора да се ради и вежба сваки дан, два пута дневно, на пробама и ујутру и увече, да бисте напредак начинили. Балет ме је већину ствари у животу и научио: да слушам своје тело, да не може ништа на силу, да, ако нешто не иде, покушам на другачији начин, да сагледам из другог угла… Много лекција из балета сам применила и на спољашњи свет и увек све повезујем с балетом, што је и нормално кад сте цео дан или у сали, где вежбате балет, или код куће, где размишљате о балету, проби, коју сте имали, улози коју играте. Балет је увек присутан, и када нисте у позоришту и у сали.

Које су још лекције које вас је балет научио?

– Није све увек сјајно и не иде увек све глатко. Тачније, често не иде глатко, па вам просто после таквих проба баш не буде ни до чега, знате да сутра морате бити боље, а да ли ће се тело и глава преко ноћи лепо одморити и разбистрити, па да сутра проба буде онакви како бисте желели… некад буде, некад не. Ту ме је балет научио, како стрпљењу тако и упорности. Највеће лекције сам научила на представи, када се помешају адреналин, одговорност, огромна жеља и љубав према томе што радите, а, опет је ту и огроман страх који зна да одсече ноге, а ви излазите пред публику да играте и она то не сме да види јер је дошла да ужива у балету. Ту је онда од великог значаја хладна глава, мисли које морају да вас смирују и наводе само на оно што треба да радите и што сте вежбали претходних месеци.

Који су ваши снови и амбиције у свету балета?

– Да се потрудим и покушам да растем и напредујем са сваком улогом, да сваки пут иста улога не буде иста, да публици дам и представим сваку улогу на јединствен начин, желим сваки пут да поверују потпуно у улогу коју тумачим. Желела бих да ми техника буде све стабилнија и чвршћа до те мере да пређе у механику да просто тако ,,савршено“ радим и да другачије не умем. Волела бих да одиграм што више различитих улога и проживим што више различитих живота играјући их јер уживам са сваким уласком у нови лик и оним што добијем и научим из сваког од њих.

На чему тренутно радите?

– Добила сам част да тумачим улогу Дездемоне у балету ,,Отело“ у Српском народном позоришту и веома сам срећна због тога. Недавно је била премијера, а имамо још два извођења – 21. и 23. маја. Ово је моја прва неокласична улога и био ми је велики изазов да савладам овај мало другачији стил. Много ми се допада и радујем се што сам своју игру обогатила и на овај начин.

Награда као велики подстицај

Веома сам почаствована овако престижном наградом и морам да кажем да ми представља велики подстицај и подршку за моју даљу каријеру и све оно што тек долази, каже Катарина Зец поводом уручења Специјалног признања Терпсихора за 2024, које додељује Удружење професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије.

Желим да ми руке постану крила

Најдража улога до сада ми је лик Одете/Одилије. Изазов ми је био представити те две потпуно различите улоге у једном балету, а да притом све техничке ствари урадим прецизно, тачно и чисто. На то сам дефинитивно и најпоноснија јер је то остварење мог сна, који постоји још откад сам кренула на балет, а сада желим да ту улогу, уз још много рада, доведем до тога да моје руке заиста постану крила.

Фото: Марија Ердељи