Опет сам дошао у име слободе

Легендарни италијански уметник Микеланђело Пистолето после 54 године у Београду

На Битефу сам 1970. гостовао са трупом Зоо, где смо, разним уметничким акцијама на улици, хтели да покажемо да је наша слобода нешто важно

У петак 10. маја у Музеју савремене уметности у Београду отворена је изложба ,,Превентивни мир” Микеланђела Пистолета (90). Постављена на два спрата, поставка нуди преглед више од 60 година дуге праксе једног од најутицајнијих живих уметника у Европи.

Ова свеобухватна ретроспектива укључује и Пистолетова капитална дела: ,,Слике огледала“, ,,Венеру од крпа“, ,,Минус објекте“, ,,Волети разлике – уметнички покрет за међумедитеранску политику“, ,,Трећи рај“ и многе друге скулптуре и инсталације, као и фотографије, видео-записе, ране акције у јавном простору…

Међу експонатима су и најновије слике налик разнобојним QR кодовима, у којима се може визуелно уживати као у делима апстрактне уметности која се помоћу паметних телефона могу активирати тако да открију занимљиве приче или дају одговоре на актуелна друштвена питања, генерисана путем вештачке интелигенције.

Посетиоци су позвани да доживе естетско и контемплативно искуство, у оквиру ког се многа егзистенцијална и друштвена питања актуелизују кроз супротстављене вредности: стварно и виртуелно, материјално и духовно, тежина и лакоћа свакодневних предмета, њихова лепота и ружноћа, све у намери да се укаже на дубљи смисао ствари и удахне живот новом и могућем.

Покрет несврстаних као важна лекција

Ово је трећи Пистолетов боравак у Београду, али његова прва велика изложба у нашој земљи. Непосредно пред свечано отварање уметник је евоцирао успомене на претходних 55 година, откако је овде био први пут.

– Размишљао сам о једном веома важном тренутку у вашој историји, кад су се Тито из Европе, Насер из Африке и Нехру из Азије састали овде, у Београду, да представе концепт несврстаних нација. Свесни сукоба између комунистичког истока и капиталистичког запада, одлучили су да створе другачији концепт заједништва. Тај историјски моменат не смемо да заборавимо, поготово не данас, кад су нам такве идеје потребније него икад. Идеје које су тада ујединиле три континента, упркос њиховим разликама у култури, историји, уређењу и поимању света – рекао је Пистолето.

Сиромашна уметност

Микеланђело Пистолето рођен 23. јуна 1933. у Бјели на северу Италије већ са 14 почео је да ради у очевој радионици за рестаурацију у Торину. Педесетих година је насликао прве фигуративне радове и аутопортрете, које је касније радио и на монохромним металним површинама. Бавио се и техником колажа, комбинујући фотографију и слику на рефлектујућој позадини, а онда се преоријентисао на штампање фото-реалистичних сцена на челичним исполираним плочама, тако да се и сам посматрач готово потпуно стопи у посматрани призор.

Средином шездесетих почео је да ради скулптуре назване ,,минус објектима“, а опробао се и у перформансу, видео-уметности и позоришту. Сматра се једним од оснивача покрета арте повера (дословно, сиромашна уметност) с краја шездесетих и почетка седамдесетих, чији је најпознатији представник инсталација ,,Венера од крпа“. Пред гипсану копију познате скулптуре класичне италијанске уметности ставио је гомилу разних крпа да би разбио хијерархију између ,,високе уметности“ и свакодневних ствари. Назив покрета, између осталог, односио се и на јефтинији материјал коришћен при изради дела (стакло, камен, дрво, земља, новине).

– Покрет арте повера настао је као концепт да уметност није у служби потрошачког система. Уместо да представља чин слободе, у то време уметност је добила етикету производа који је на продају, а уметник етикету радника. Уметници су тежили да се ослободе притиска капиталистичке економије. У природи конзумеризма је да све што се створи, на крају, заврши одбачено, на сметлишту. Идеја иза ,,Венере од крпа“ је била стварање новог симбола лепоте, система за искоришћавање ђубрета у новом облику. Арте повера не значи сиромашна у финансијском смислу, већ у смислу суштине. Поента је наћи есенцију, разумети суштину живота – истакао је Пистолето.

Одраз у огледалу

Сликање на огледалима Пистолето је први пут применио 1962, спајајући слику с константно промењивом стварношћу у којој се само дело налази.

– Кад сам почео да радим на огледалима, трагао сам за идентитетом. Савремена уметност је омогућила уметнику да буде тотално слободан, али да бих то постао, морао сам да схватим ко сам и шта сам. Једини начин да то сазнам био је да се погледам у огледало, да видим себе, препознам своје постојање. Без одраза не бих знао да ли постојим. Огледало је, зато, имало невероватну моћ, па сам од њега начинио позадину на својим аутопортретима, где заједно постојимо и гледалац и ја. Моји радови нису статични, заувек фиксирани, волим да стварам уметност која активира могућност повезивања посматрача с њом – поручио је Микеланђело током дружења с медијима у Београду.

Касније је овај концепт развио и на огледала почео да додаје и друге фигуре.

Трећи рај

Године 2003. Пистолето је основао Трећи рај, уметнички и филозофски пројекат, ,,релистичну утопију“ и колектив који нам омогућава да градимо будућност у којој можемо живети у хармонији. Симбол Трећег раја састоји се од три круга повезана тако да чине продужени знак за бесконачно. Два спољна круга представљају све различитости и противречности: први рај је време када је човек био потпуно интегрисан с природом, а други је вештачки рај, створен људском интелигенцијом, науком и технологијом.

Трећи рај је нова хармонична и одговорна фаза, у којој су природно и вештачко у балансу. За Пистолета ова нова фаза наше цивилизације, где свако од нас има ,,појединачну одговорност у глобалној визији” неопходна је за даљи опстанак.

Знак Трећег раја налази се у оквиру поставке у згради музеја, али ће у Парку пријатељства испред музеја бити изведен и живи, трајни, симбол, уз љубазност уметника, помоћ ЈКП ,,Зеленило”, дозволу града Београда и подршку Италијанског института за културу у Београду, у знак мира и пријатељства, а под окриљем два јубилеја: 145 година италијанско-српских дипломатских односа и стогодишњице полагања камена темељца зграде у Бирчаниновој улици, у којој се налази амбасада Италије у Београду.

Београд је величанствен

Иако је ово прва велика изложба посвећена Пистолету у Београду, он недолази први пут у Београд. Са својом трупом 300 гостовао је на Битефу 1970.

– Београд се дупло увећао, пун је светла и живота, али је и даље добро очуван, традиционални град, какав је био и тада. И данас је величанствен, достојан једне престонице не само у локалном већ и у смислу међународних веза. Битеф је за нас био велика прилика, када смо почели с групом Зоо да правимо уличну уметност. Пустили смо ,,из кавеза“ различите уметничке животиње на улицу, хтели смо тим акцијама да покажемо да је наша слобода нешто важно. Фантастично је што сам сада опет овде, поново у име исте те слободе – поручио је Пистолето. Изложба је отворена до 10. септембра 2024.

Природа ствара агресију, а култура мир

Осврнувши се на назив изложбе ,,Превентивни мир“, казао је да је он настао од војног термина превентивни рат, где је циљ да се предухитри напад непријатеља који се тек спрема да зарати.

– Како да створимо превентивни мир? Имамо урођену агресију, попут животиња смо. У природи велика животиња једе малу да би преживела, али ми не би требало да будемо предатори у односу на друга људска бића. Велике империје би требало да буду тако организоване да створе мир за све, међутим, испоставља се да свака од њих има неког великог лава који једе своју децу.

Морамо да прихватимо да ми јесмо по природи агресивни, али да помоћу интелигенције и духовности имамо могућност да будемо инвентивни, да створимо нешто што раније није постојало, а то је мир. Природа ствара агресију, а култура ствара мир. Зато сам срећан што могу да понудим тај другачији концепт културних различитости које креирају мир – објаснио је Италијан.

Аутор: Миона Ковачевић

Фото: Бојана Јањић