Кореограф Микеле ди Стефано успео је да својом верзијом „Бајадере”, изведеном синоћ у недељама уназад распродатој сали Атељеа 212, помири две наизглед непомирљиве крајности: љубитеље класичног балета и савремене игре
Дванаесторо играча Балета Тоскане из Фиренце опчинило је публику својим хипнотишућим покретима и флуидним кретањем на сцени, са истанчаним смислом за класику и модерно. Одушевљење надахнутим и сасвим другачијим читањем чувене „Бајадере” нису скривали присутни у публици, међу којима је био и италијански амбасадор Њ. Е. Лука Гори.
Микеле ди Стефано, освајач Сребрног лава на Венецијанском бијеналу игре 2014, осавременио је Минкусову „Бајадеру” премијерно изведену 1877. године у кореографији Маријуса Петипа, тачније његов чувени трећи чин, „Царство сенки”.
То је фантазмагоричан врхунац приче о несрећним љубавницима, смештен у свет између живих и мртвих душа. У оригиналној верзији, те сенке умрлих персонификује огроман балетски ансамбл који изводи спутане, готово „замрзнуте” покрете.
У Ди Стефановом ишчитавању, окамењене душе добијају свој пун и динамичан замах, освајајући сцену у свим смеровима. Они се сусрећу, па поново разилазе у формално једноставном, али суштински чистом, апстрактном и луцидном покрету. Са једним изузетком – на половини комада, када сви као један демонстрирају своју врхунску основу стечену на часовима класичног балета.
Оригинална музика Лудвига Минкуса испрекидана је звучним, футуристичким секвенцама савременог композитора Лоренца Бјанкија Хеша.
Кореограф Микеле ди Стефано тако је удахнуо нов живот мистериозном „Царству сенки”, освеженом и прилагођеном данашњем свету, пруживши прилику гледаоцима да (п)остану отворени и за неке друге, могуће путеве и правце размишљања.
Сала Атељеа 212, дуго је одзвањала од снажног аплауза, а радост на лицима играча није се могла сакрити.
Нова „Бајадера“ са правом је понела ласкаву титулу најбоље савремене продукције у Италији, 2022. године.
Извор, Фото: Београдски фестивал игре