Београдске улице

БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ КРИЈУ УЗБУДЉИВЕ ПРИЧЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ              (2. ДЕО)

Иза наизглед оби­чног имена вра­чарске непроме­тне улице,која се некада звала Охридска, од 1986. крије се личност важна за српску историју. Петар Николаје­вић Молер био је сликар и храбри и образовани војвода у Првом и Другом српском устанку.

СЛИKАР И ОПОЗИЦИОНАР

Претпоставља се да је сли­карство учио од стрица Хаџи­ Рувима, који је био један од последњих графичара и дубо­резаца 18. века, као и сликара Стефана Гавриловића. Након стеченог основног образова­ња код ових уметника постаје сликар и фрескописац, осли­кава Kарађорђеву цркву, за­дужбину у Тополи, као и ико­ностас у Манастиру Ћелије и добија надимак Молер.

Рођен у Ваљевској нахији, у селу Бабина Лука, водио је раскошан живот и, како је забележено у историји, умео је добро да преговара, како са кнезовима тако и са Тур­цима. Овај врсни сликар био је начитан, што је у његово време била реткост, говорио је два језика, немачки и ту­рски, и увек је био лепо обу­чен. Држао је до породичног порекла, а био је и велики љубитељ жена.

Храброст и снагу  показао је као комадант одбране Лознице, која је била под турском опсадом у Првом српском устанку, а након слома устанка бежи у Срем и постаје опозиционар Милошу Обреновићу. Зала­гао се да се што више огра­ничи Милошева власт. Kнезу се заклео на верност тек када је Милош обећао да неће вла­дати аутократски, као Kара­ђорђе.

Kада је основана На­родна  канцеларија, Молер постаје њен члан да надгледа државне послове и умањује Милошеву власт. Због тога ће и платити високу цену. Ла­жно је оптужен да је проне­верио државни новац, да има две жене, као и да се спремао да преда Србију Аустрији и изазове рат. Ове измишљене оптужбе од Милоша, који је био уплашен за свој кнеже­вски престо, биле су довољно јаке и скупо плаћене, а довеле су до тога да Молера 1816. удаве и обесе на Kалемегдану.

ПРИЈАТЕЉ СРБА

Честе промене назива бео­градских улица знају да праве забуну код људи из унутра­шњости и најмлађих станов­ ника наше престонице. У сваком случају, на то треба гледати с позитивне стране јер се иза сваког имена мо­жда крије нека личност или догађај који не сме бити забо­рављен и чије је име и помен важан за нашу државу и ку­ лтуру.

Баштованска, Рудничка и Улица кнегиње Олге били су називи улице која од Дру­гог светског рата носи име Ђуре Ђаковића, а од 2004. име цењеног Елефтериоса Венизелоса, најистакнутијег политичара Грчке у њеној но­вијој историји и утемељивача грчко-­српског пријатељства.

Венизелос је био велики про­тивник грчког принца Ђорђа, што је касније изазвало вели­ку поделу у целом народу, као и премијер владе Грчке у го­динама пре балканских ратова и током њих и у току Првог светског рата. Због победа које је у тим ратовима Грчка изво­јевала остао је упамћен као на­ционални херој. Издејствовао је да српска војска, која се по­влачила преко Албаније у Пр­вом светском рату, добије уточиште на Kрфу. Захва­ љујући њему, српска војска обновила је своје снаге испасени су бројни животи,  по чему ће бити зау­век упамћен и у српској историји.

Грчком државнику и пријатељу српског народа подигнут је споменик у Бео­граду, на зеленој површини сквера који чине улице Вени­зелосова, Војводе Добрњца и Цариградска.

Миља Поњавић

фотографије: Борба