Бизони поново шетају Србијом

НАЈСТАРИЈИ НАЦИОНАЛНИ ПАРК У ЗЕМЉИ ДОБИО НОВЕ СТАНОВНИКЕ

Долазак ових животиња велики је догађај не само за национални парк већ и за целу Србију и регион

Један мужјак и четири женке европског бизона пореклом из Пољске стигли су 29. марта у Национални парк Фрушка гора. Након реинтродукције европског јелена и интродукције муфлона, у овом парку сада живи и врста животиња која је донедавно била потпуно заборављена на овом подручју.

Иако нема много доказа за то, сматра се да је последњи бизон на овим просторима одстрељен пре више од 200 година. Данас је Фрушка гора једино место на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове, људима одувек фасцинантне, животиње. Тако ће ових, за почетак, пет јединки значајно оплеменити биодиверзитет и дивљу фауну заштићене природе Србије.

Сам долазак, а потом и пуштање европских бизона у карантински део, који је пажљиво припремљен за њихову адаптацију, заиста је велики догађај не само за национални парк већ и за целу Србију и регион. Реализација овог развојног пројекта захтевала је врло пажљиве и студиозне припреме, као и протокол који налаже законска регулатива. Јединке ових бизона пажљиво су одабрали највећи светски и европски стручњаци за животињску генетику и очување природе, који су из Пољске стигли у пратњи животиња да би помогли стручним лицима из националног парка да цео процес прође беспрекорно. Транспорт бизона је помно праћен, као и њихово пуштање у унапред припремљени простор на Фрушкој гори.

Ма колико грађани желели што пре да их виде, пратећи упутства и препоруке светских стручњака за европске бизоне, као и прописе ветеринарске инспекције, неопходно је испоштовати период четрдесетодневног карантина и адаптације бизона да би им пружили неопходан мир за упознавање са својим новим домом.

Деца крстила бизоне

Након што су ове величанстве животиње стигле из Пољ ске у Србију Национални парк Фрушка гора покренуо је на свом Фејсбук профилу гласање за имена, односно на димке бизона. С обзиром на то да се ради о међународном еколошком и биолошком, али и туристичком пројекту, де ца из три ју држава – Србије, Шпаније и Пољске – слала су предлоге за надимке за које се гласало. Изгласана имена су Ђука, Фрушка, Мила, Ниња и Цвета

ПОДРУЧЈЕ СА 1.500 ВРСТА БИЉАКА

Национални парк Фрушка гора карактеристичан је по великом броју угрожених, ретких и заштићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама. На простору уже зоне националног парка расте око 1.000 врста биљака, а њихов број, заједно са биљкама на простору шире Фрушке горе, прелази бројку од 1.500 врста. Овако великом разноврсношћу Фрушка гора може да се пореди с много већим и вишим планинама у Србији.

ПРОНАЂЕНЕ ГЉИВЕ НЕПОЗНАТЕ НАУЦИ

Човек је у прошлости искрчио велики део шума на Фрушкој гори, тако да се на овим, потенцијално шумским, површинама данас углавном налазе ливаде, утрине, њиве, вино- гради и воћњаци, а преостале шуме углавном се налазе на вишим и нагнутим положајима с израженим ерозионим процесима и већим делом су обухваћене границама националног парка.

Досада је пронађено и пописано око 2.000 врсти гљива, од чега 300 није никада виђено у Србији, док четири нове врсте нису биле познате ни науци. Већина људи гљиве повезује с печуркама, а то су, у ствари, само плодна тела виших гљива. Неке од њих се могу користити за исхрану људи, али приликом сакупљања треба бити максимално опрезан јер су многе врсте веома сличне. Међу њима су и отровне врсте, као што је смртоносно опасна зелена пупавка, која се појављује на нашим просторима.

Интересантан податак је да на овом станишту постоји чак 30 врста орхидеја, од којих је 18 од међународног значаја.

ШАКАЛ, ЈЕЛЕН И СРНА

Осим богате флоре, Фрушка гора обилује разним врстама животињског света. На овој планини борави преко 200 врста птица, а од укупног броја сисара на Фрушкој гори 38 врста је заштићено, као природне реткости.

Фауна бескичмењака је релативно слабо проучена у односу на кичмењаке, а регистроване су 23 врсте водоземаца и гмизаваца, док су рибе присутне само с десетак врста у вештачким језерима јер су потоци, иако веома бројни, мали и нестални, а у току лета често пресушују.

У националном парку постоји 60 врста сисара. Од ситних сисара интересантно је присуство текунице, слепог кучета и мале ровчице, док су међу крупнијим сисарима значајни шакал, дивља мачка, јелен и срна.

Чувари или “ренџери”

У Националном парку Фрушка гора ради 16 чувара за штићеног подручја, 14 чувара шума и шест ловочувара, који заједно са руководиоцима чине чуварску службу. Уколико дође до нарушавања унутрашњег реда или за штите природе, чувар је дужан да легитимише лица која су у недозвољеним радњама, изврши преглед свих вози ла и пловила, привремено одузме предмете и средства којима је извршен прекршај или кривично дело и наложи починиоцу враћање нарушене природе у претходно но рмално стање. Чувари заштићеног подручја и чувари шу ма су равномерно распоређени дуж целе Фрушке горе.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТО: НП ФРУШКА ГОРА