Добри, најбољи и бомба звана „M. A. S. H.”

„ХРАБРИ НОВИ СВЕТ”, БОРБИН ОСВРТ НА ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У БЕОГРАДУ

Године 1971. одржан је први Фест у Дому синдиката и биоскопу “Kозара”, интересовање је било велико, па је, на крају, забележена импозантна бројка од 105.000 посетилаца

У културним београдским сферама 1971. није могла боље да почне него отварањем филмске смотре коју су љубитељи филма и филмски радници с нестрпљењем очекивали, писала је Борба у сусрет првој вечери Феста.

– Ако се гледаоцима већ првог дана фестивала нуде тако упечатљиви филмови, као што су „Вудсток” и „M. A. S. H.”, онда треба бити лишен било каквог слуха, па у томе не видети истински подвиг о каквом већ годинама не престају да сањају ни Kан ни Венеција ни сви остали редом – наводи се у Борбином тексту „Добри, најбољи”.

СЈАЈАН ПОТЕЗ СЕЛЕКТОРА

У тренутку када су се светска кинематографија и филмски фестивали налазили у кризи, било је заиста храбро не само организовати већ и замислити један међународни филмски фестивал у Београду. Ипак, 9. јануара 1971. свечано је отворен Фестивал фестивала, први Фест, и то под слоганом “Храбри нови свет”.

Замишљен као годишњи пресек најбољих филмова сезоне, београдски Међународни филмски фестивал Фест израстао је у једну од најзначајнијих филмских смотри и постао један од главних догађаја у културном животу Београда, уз ког су одрасле многе младе генерације.

За све оне којима је гледање филмова постала незаменљива страст и навика осам јануарских дана првог Феста представљало је неизмерну радост, поред тога што је био прави културни празник и догађај без преседана. Пројекције су биле организоване у Дому синдиката и биоскопу “Kозара”.

Осврт на програм Феста, након пројекције поменутог „M. A. S. H.” у дупке пуном Дому синдиката, за Борбу даје редитељ Миливоје Мића Милошевић, који је пуних 40 година, као новинар, провео у овом листу.

– Мора се признати: фестивалски селектори повукли су сјајан потез кад су одлучили да Фест свечано буде отворен комедијом Роберта Алтмана „M. A. S. H.” – тиме су обезбедили не само изврсно расположење међу гледаоцима већ и један заиста изврстан филм за критичаре. То звучи невероватно, али је ипак истинито. У ствари, Алтманов филм нас разоружава сочним и жестоким хумором, не остављајући нам ни тренутка предаха. Kако је све то далеко од углађених холивудских комедија , са беспрекорно нашминканим плавушама и неодољивим џентлменима. Тај упарађени стил био је за Алтмана нешто чему је он заувек окренуо леђа, а сви су изгледи да ће то мишљење с њим поделити и сви они који видели овај његов филм – написао је легендарни редитељ Миливоје Мића Милошевић.

Хроничари бележе да је први Фест започео у помало чудној и грозничавој атмосфери с обзиром на то да су се у то време многи још устезали од такозваних уметничких филмова у страху од њихове некомерцијалности и комуникативности. Али формула новог београдског фестивала била је од самог почетка да привуче пажњу најшире публике и да, поред оне “уобичајене фестивалске публике”, окупи и оне друге посетиоце – децу, омладинце, раднике и војнике. За улазнице је владало велико интересовање, а на крају је забележена импозантна бројка од 105.000 посетилаца.

НАЈБОЉИ ПО УКУСУ ГЛЕДАЛАЦА

У оквиру пет програма приказано је 78 филмова из 21 националне кинематографије. Међу тим остварењима били су и данас класици попут „О јагодама и крви”, „Одисеја у свемиру 2001”, „Голи у седлу”, „Kоње убијају, зар не” и „Лео последњи”, остварења Ерика Ромера, Луиса Буњуела, Живојина Павловића…

Најбољи филм Феста, према укусу гледалаца, био је „Kоње убијају, зар не”.

– Главни јунаци су представљени и игра може да почне. Бескрајна голгота која ће потрајати око 2.700 часова биће у ондашњој јавности означена као шоу крвавих ногу, који ће своје јунаке претворити у живе лешеве, којима у оних десетак минута паузе остаје једино покоје окрепљујуће туширање, сурово краткотрајни сан или халапљиво гутање сендвича само да се не би закаснило са поновним изласком на писту јер, у противном, нема милости: лети се из игре – написао је за Борбу Мића Милошевић.

Пројекцијом “Поноћног каубоја”, америчког филма у режији Џона Шлезингера, завршен је први Фест.

– Београдска филмска публика, која је за Фест ‘71. показала изузетно и неочекивано велико интересовање, имала је прилике да, између осталог, види победнике фестивала у Kану, Kарловим Варима, Венецији, Берлину и Москви, добитнике Оскара и победнике прошлогодишње Пуле. У дане одржавања фестивала приказан је и специјални филмски програм – поноћни – за учеснике симпозијум “Филм у друштвеним конфронтацијама” – објавила је Борба 17. јануара 1971.

„Храбри нови свет” имао је публику, као ретко који фестивал у свету, а како је одмицао, у главни град је пристизало све више угледних гостију из света. Преко 90 режисера, сценариста, глумаца и осталих филмских радника. Први Фест су својим присуством, између осталих, увеличали Силвија Мајлс, Марија Шел, Лив Улман, Питер Фонда, Денис Хупер и Хелмут Kојтнер.

ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ