Фестивал Дах Театра „Уметност и људска права“

Радионице, перформанси, филмови, специјални програми представе

Треће издање ДАХ Театар Фестивала „Уметност и људска права“ биће одржано од 20. јуна до 24. јуна 2023, на различитим занимљивим локацијама у Београду.

Фестивал повезује уметнике и браниоце људских права једне са другима и са широм заједницом, са циљем да подстакне и оснажи грађане да реагују против неправди, да преузму активну улогу у променама у својим срединама.

Под тема фестивала је Заузимање за другог је борба за нас саме, под тим слоганом ће бити организован Форум, са циљем да унесемо више емпатије и саосе’08ања у ово време у коме сви живимо, постављајући пре свега људскост испред личних (себичних) потреба.

Програм обухвата позоришне представе, радионице, инсталације, концерте, разговоре, филмове и стварање оригиналног мурала на Силосима, Дорћол.

Уметници и активисти за људска права долазе из Аргентине, Јерменије, Аустралије, Бразила, Данске, Немачке, Холандије, Косова, Норвешке, Италије, Србије и САД.

Фестивал је постављен тако да се у међусобној интеракцији учесника и публике покрену важне друштвене теме које се не
односе само на људска права, већ имају и аспект заштите природе.

Важан део фестивала су радионице, са следећим темама:

Афро-дијаспорично тело уметнице Барбаре Луси Карваљо (Бразил/Немачка) бави се колонизацијом тела, посебно у плесу, и његовим оснаживањем и ослобађањем кроз ритам афро-бразилских удараљки и покрета.

Кроз перцепцију сопственог тела учесници покрећу круг размишљања о расизму, дискриминацији као и конфликтима који су део интеграције жена афричког порекла у дијаспори.

Одржава се другог дана на Институтут за уметнички игру.

Укрштање: позориште и људска права – радионицу води позоришна редитељка из ДАХ Театра Јадранка Анђелић.

Она ће заједно са учесницима тражити одговоре на питања: Како се стварност и људска права на креативни начин преламају кроз театар?

Толеранција, сарадња, поверење, једнакост су саставни делови рада у театру као и људских права, која се реално остварују само у односу са другим.

Ситуација извођења често стимулише разумевање узрока неког догађаја.

Кроз позоришне технике (viewpoints), вежбама у групи и одигравањем (role play) ситуација из живота, радионица нуди начине у развијању односа међу људима, поштовање различитости, жељу за упознавањем другог?

Питање је како кроз позориште неслагање преточити у дијалог, одбијање у сарадњу, страх од друштвених промена у стваралачки чин?

Рад на соло перформансу – од аутобиографског материјала до универзалне приче, Каролине Спаић (Србија/Холандија) анализира процес стварања соло перформанса који се заснива на аутобиографском материјалу извођача, али истовремено постаје универзалан у циљу комуникације са публиком.

Радионица нуди одговоре на ова питања: одакле почети, које кораке предузети и шта чека извођача-креатора у овом радном процесу и личном путовању?

Каролина ће учеснике радионице провести кроз различите фазе креативног процеса и дати им увид у то како могу почети рад на самосталној соло представи.

Постоји могућност да се радови прикажу на ExploreZ фестивалу, маја 2024. Оба се одржавају у УК Пароброд у четвртак и петак.

Инсталације и перформанси:

Вођена шетња Solvitur ambulando Grenland Friteatra из Норвешке је тросатна шетња кроз шуму Кошутњака, са посебним фокусом на дрвеће и климатску правду.

Концепт је следећи: два извођача (плус један додатни извођач и преводилац) воде око 30 чланова публике у шетњу.

Шетња укључује различите уметничке предахе у облику приповедања и наступа, као и паузе за кафу и музичке прилоге локалне виолинисткиње.

Solvitur Ambulando, у буквалном преводу Решава се ходањем је позив да се прошетамо културним и језичким мозаиком.

Норвешки уметници желе да сензибилишу и подсете публику о важности дрвећа за људску врсту, да се поново повежу са природом и искусе живот дрвећа кроз шетњу и слушање различитих врста прича везаних за природу – или уметност ходања.

Перформанс 15 минута у акваријуму је перформанс и интерактивна инсталација Алисе Оравец (Србија) за 12 особа.

Тема перформанса је „брза мода“ и проблем загађења океана. За разлику од природних тканина, синтетика је практичнија, те је произвођачи одеће све чешће користе.

Али шта се дешава са свом гардеробом која не пронађе свог купца? Колико дуго заправо траје живот једног комада синтетике и шта се дешава са њим када изађе из употребе?

Циљ перформанса је да пробуди свест о катастрофалним последицама узрокованим депоновањем гардеробе у океане, стога су учесници смештени у амбијент који их нагони да осете оно што осећају угрожене флора и фауна.

Перформанс је настао у сарадњи са Институтом за уметничку игру.

Перформанс се одиграва у УК Пароброд, у четвртак 22. јуна од 15 до 17 часова, на сваких 15 минута.

Перформанс I Love you Снежане Голубовић (Србија/Немачка) је одличан пример трајања радње која се састоји у конкретном понављању једног елемента до његовог природног исцрпљивања. Перформанс је у излогу Културног центра Београда.

Фестивал има специјалне програме, попут програма Преко линије, коме публика може да присуствује 21.6. од 17 часова у ЦЗКД, а који је настао је из потребе да се представе примери феминистичке праксе повезивања, мирног решавања конфликта и сарадње оних који по званичном наративу припадају супростављеним групама.

Ове године биће приказани примери сарадње између театара и уметничких колектива Артполис из Приштине (Косово) и ДАХ Театра из Београда (Србија) чија сарадња траје више од 15 година.

Учеснице: Зана Хоџа (Косово), Синтија Коен (УСА), Ана Миљанић (Србија), Ивана Миленовић Поповић (Србија), Дијана Милошевић (Србија) и Сташа Зајовић (Србија).

Затим форум: Заузимање за другог је борба за нас саме, препознаје нужност солидарности у свим временима, а нарочито оним великих промена, када друштво лако заборавља или чак активно тлачи своје најслабије чланове.

Учествују: Геди Аниксдал (Норвешка), Бранислава Јовановић (Србија), Изабела Кисић (Србија), Јелена Крстић (Србија), Маја Митић (Србија),
Оливера Симић (Босна и Херцеговина/Аустралија), Каролина Спаић (Србија/Холандија). Модерира: Дијана Митровић Лонгиновић (Србија).

Предавање Уметност против бруталности држи Клаудија Бернарди из Аргентине, бави се уметношћу коју су створиле жртве државног терора, оружаних сукоба и присилног изгнанства.

Наиме, током трајања Фестивала од 20. до 24. јуна Клаудија ће осликавати са женама из локалне заједнице Силосе, Дунавски кеј 46, мурал ће бити свечано отворен у суботу 24. јуна у 19 часова.

Школа уметности Перкуин Зидови наде је међународни пројекат у области уметности и људских права за образовање, решавање сукоба, спречавање криминала, изградњу дипломатије, развој заједнице и очување историјског сећања.

Позната као „Модел Перкуин“, ова иницијатива је успешно примењена у Гватемали, Мексику, Аргентини, Колумбији, Швајцарској,
Немачкој, Северној Ирској и Сједињеним Државама.

Кроз креирање заједничких мурала, јавних уметничких пројеката, урбаних интервенција итд, фокус сваког уметничког пројекта је да се да глас учесницима који су преживели политичко насиље, онима који су заборављени или намерно ућуткивани.

На Фестивалу Уметност И људска права имаћемо прилику да видимо И два филма: Земља где дрвеће лети – у мирној данској провинцији у току су припреме за прославу 50. рођендана Один театра, компаније која је променила правац позоришта у другој половини 20. века под вођством Еуђенија Барбе.

Са најдалекосежнијих географских ширина планете – Кеније, Балија, Бразила, Индије и Европе – тимови деце, младих и уметника долазе у град Холстебро који својим акробацијама, музиком и гласом уносе енергију у овај колективни догађај.

Након филма следи онлајн разговор са Еуђениом Барбом и Џулијом Варли: „Моћ уметности у раду са заједницом” (Данска/Италија).

Документарни филм Све(т) на леђима жене бави се питањима родне равноправности и сексизма у свакодневном животу и медијима.

Идеја ауторског тима је да кроз лично искуство вишеструко награђиване српске глумице и редитељке Мирјане Карановић укаже на предрасуде и стереотипе патријархалног друштва са којима се жене на овим просторима свакодневно сусрећу.

Циљ филма је подизање свести и боље информисање грађана о родним стереотипима у медијима и свакодневном животу кроз концепт сексизма.

Поред домаћих представа Девојчице Рефлектор театра, документарној представи о одрастању жене у Србији данас (Дорћол Плац, 23.6) и Дрвеће плеше ДАХ Театра, о важности очувања дрвећа и удруживања да бисмо их заштитили од непотребне сече (Студентски парк, 24.6), београдска публика ће имати прилике да види и две стране представе у Малом позоришту „Душко Радовић“, друге две вечери фестивала.

Обе представе су у извођењу мултинационалне групе Антагон театра АКТион (Немачка), који од 1990. године, колективно ради на позоришту које допире до људи где год се они налазе.

Продукције, углавном створене за јавне просторе, приближавају се стварности људских живота и критички се баве тренутним стањем.

Физичким позориштем, живом музиком и плесом, антагон се суочава са преовлађујућим друштвеним индивидуализмом.

Снажан визуелни језик представа намерно избегава речи и стога је разумљив широм света.

Деколонијални приступ групе користи позориште да створи простор за дијалог који је доступан свима.

Заједно са публиком, ансамбл живи за будућност солидарности у временима кризе.

У првој представи Corpus Mundi Антагон театар и извођачица Барбара Луси Карваљо говори о свом путовању од Бразила до Европе кроз сочиво жене из специфичне латиноамеричке културе, њеном процесу деколонизације сопственог тела и ума.

Представа Камара је прича о љубавном односу два мушкарца, где се истражује појам новог приступа „мушкости”.

Шта се дешава када нестану сигурности које имамо и почнемо да урањамо у непознато? Ризик, али и шанса која почиње с нашом рањивости, указује на наша лична ограничења, а затим се и остварује када све маске спадну. Тренутак огољености, скока, нових почетака са непознатим исходом.

Ово је представа у којој се два мушкарца и један музичар на искрен, поетски и физички начин суочавају са борбама сопственог односа једних према другима и природи.