Гло ги, глумачка и људска громада

Kњига посвећена Небојши Глоговцу (1969-2018)

Три године од смрти Небојше Глоговца навршило се 9. фебруара, а баш уочи годишњице роман “Глоги”  објавила је “Вукотић медија”, као својеврстан омаж уметничкоји људској громади.

– Kад нас је напустио Не-бојша Глоговац, плакали су и они који су га само гледали на позоришним даскама или на филму. И било је тешко. И сад је… – речи су којима Александар Ђуричић уводи читаоца у причу о непрежаљеном глумцу кроз сведочанства оних који су били с њим и кад се “саплитао” о сопствени таленат и кад му је требало снаге да дође на глумачки трон.

Аутор прво открива несташног дечака рођеног у Требињу који је мајци после сваког несташлука доносио најлепши букет цвећа. Глуму је волео од малих ногу, али је тек на студијама психологије схватио да ће му она бити живот.

Сматрао сам да глума и теологија једно друго допуњавају и да то може паралелно. И да ће тако бити комплетан. То је била моја замисао и обећао ми је да хоће. И слагао ме је… – каже Милован Глоговац,
пензионисани парох и старешина Свето-успенског храма, у којем је недељом његов син прислуживао и у којој су Панчевци, слушајући рецитацију коврџавог плавокосог дечака на светосавски празник први препознали Небојшин глумачки дар.

О највољенијем српском глумцу говоре Војин Ћетковић, Наташа Нинковић, Аница Добра, Жарко Лаушевић, Раде Шербеџија, Никола Ђуричко, Никола Пејаковић, редитељи Вида Огњеновић, Паоло Мађели, Јагош Марковић, Александар Поповски… Такође, у књизи говоре и жене које је глумац волео и које су њега волеле, кумови, пријатељи, људи који су били с њим када није био на сцени.

Глоговац је био свој и неосвојив, давао се коме је хтео, а заузврат није тражио ништа. Сведочења најближих откривају непознате детаљеиз
његовог живота – како је, као момак, радио у продавници музичких уређаја, шта му се све дешавало док је стопирао од Панчева до Београда, зашто му се на пријемном испиту на академији тресла нога – наводе из “Вукотић медије”.

Kомпроми се ни у животу ни у професији није правио. И новац никад није био критеријум по ком је бирао улоге, па тиме је јасно да је за тада зрелог глумца понуда да глуми Дражу Михајловића било питање части, баш као и да се не прихвати улоге у филму Анђелине Џоли “У земљи крви и меда”.

Kоје су га страсти, поред мотора и кувања, још опседале, све се то налази у књизи “Глоги”, a први пут су објављене и песме које је велики глумац писао само за своју душу.