Глумац мора да тежи да промени друштво

СТУДЕНТИ ФАКУЛТЕТА УМЕТНОСТИ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ

Циљ је да макар један човек из публике изађе померен на било који начин, аналитички или емотивно

Познато је да су на домаћој глу­мачкој сцени одувек били присутни озби­љни, упечатљиви глумци који су до великих улога долазили тешким радом. У данашње доба хипер продукције улога је све више, па се претпоставља да је пут једног младог глумца много лакши. Питање је да ли то важи за студенте глуме свих факулте­та у Србији? Домаће глумачко небо јесте препуно сјајних зве­зда и има их све више, али пут до њега није исти за све мла­де наде уметничке сцене. Док су студенти београдског ФДУ у епицентру свих дешавања, студенти с других универзите­та морају да иду дужим путем.

Редакција часописа Борба угостила је дипломце Факу­лтета уметности Универзитета у При­шти­ни који су недавно два пута у “Kрсма­нцу”, а потом и у Панче­ву извели своју ди­пломску представу “Ујка Вања”. Иако је класу уписало осморо, број се током првог семестра спустио на пет, те у представи учеству­ју наши гости Лука Јовановић, Јана Ракоњац, Ђорђе Велимиро­вић, као и њихове колеге Аврам Цветковић и Николија Мићић, који су посету Борби оставили за следећи пут. Познато дело руског писца Антона Чехова у њиховом извођењу остаће на репертоару Академског позо­ришта “Kрсманац”, с идејом да се игра макар једном месечно.

– У се п­те­м­бру кре­ће­мо на ту­р­не ју по Ср би­ји. Ићи ће­мо и на Kо­со­во, где планирамо да играмо у сваком малом месту, за шта веру­јемо да је пут чувања културне баштине, али и наш пут да се пробијемо. Представа коју игра­мо је наша, самостална. Узели смо је под своје окриље и сами и финансирали. Рађена је под окриљем факултета, а велику помоћ имали смо од наше професорке Борјанке Љумовић, која нам је дала концепт и наводила нас да би представа кренула у једну независну продукцију. На­пра­вље­на је као до­бра ре­кла­ма за нас и на­да­мо се да ћемо преко ње успети да упознамо људе с нама ­ најавили су млади глумци.

Иако верују да велики успех долази уз мало среће или када се погоди прави тренутак, ништа не препуштају случају. Све вре­ме дају свој максимум и труде се да уче, раде и пробијају се, чему их је научила и академија.

– На академији су нас добро припремили и нисмо били ушушкани. Мењали смо професоре и по неколико пута, што је, на неки начин, била припрема за све оно што тек долази: за ра­зличите врсте послова, редите­ља и људи. Иако промена неко­лико професора није служила искључиво да нас научи да се прилагођавамо, свакако јесте донекле. Због тога се данас во­димо паролом ­ ко год дошао ­ добро дошао ­ истакао је Лука Јовановић.

Поред тога, као једну од најве­ћих лекција с академије наводе одговорност.

– Имамо велику одговорност према свим људима на овом свету, а нарочито према људима у нашој земљи. Одговорност према томе шта ћемо некоме ко је дошао на представу да пока­жемо. Морамо да трудимо и тежимо да променимо дру­штво, а да ли ће се то десити, не знамо. То је нај­већа лекција, а уједно и нај­ тежи посао, променити нешто. Циљ је да макар један човек из публике изађе поме­рен на било који начин аналитички или емотивно. То је довољно, то је успех ­ закључују млади уметници.

На академији су се претежно спремали за посао у позоришту, али не одвајају га од посла пред камерама. Сматрају да неизвесност и неаналитичност живота чине посао глумца узбудљивим, али и могућност сталног мењања у циљу прогреса.

– Посао у позоришту је такав да сваки пут изнова мораш не­што, односно неког, да оживља­ваш, да се доказујеш и решаваш догме. Човекова моћ је у томе што има могућност да се мења, а то је уједно и оно што глумачки посао чини зани­мљивим. Kонстантно морамо да се мењамо уколико желимо да радимо и свакога дана смо ту да бисмо научили своје гре­шке, али и да бисмо указали на њих. Ту смо да критикује­мо, а не да величамо јер онда наш посао не постоји. Иако, можда, делује да грешке нема, ми смо дужни да пронађемо макар ону најмању и укажемо на њу. Наш главни задатак је да се активно бавимо различитим питањима ­ објашњавају наши саговорници.

Kада смо их питали за будуће планове, открили су нам да ће, поред представе коју тренутно заједно изводе и послова које појединачно проналазе и раде, од августа кренути с извођењем још једне. Реч је о представи за децу од првог до четвртог ра­зреда основне школе, у којој ће бити обрађене српске народне бајке. Идеја је да се, поред упознавања деце с домаћим бајка­ма, настави и одржи очување богате културне баштине, на шта их је, још у току академије, инспирисао професор Немања Савковић.

– Изабрали смо баш овај узра­ст јер су знања и интересовања које ова деца поседују довољна да могу да схвате наравоучени­је које наше бајке носе, за шта верујемо да им је у овом перио­ду детињства најпотребније јер се највише обликују. Представа ће бити мешавина три бајке са сличним тематикама којима ћемо величати праве особине које су можда помало забора­вљене попут правдољубља, као најкарактеристичнијег за наш народ, храбрости и истине, као једине опције. Тачно је да су деца најтежа публика јер, ако ниси добар и уверљив, нећеш ни имати њихову пажњу, али спремни смо на то ­ најављују гости наше редакције.

Њихово време тек долази, али се од ових пет младих глумаца, изданака Факултета уметности Универзитета у Приштини већ свашта може чути, научити и видети. Помно ћемо пратити њихов пут ка успеху и афир­мацији на домаћој, можда и страној, глумачкој сцени, а пре почетка турнеје у септем­бру и дечје представе у августу њихову дипломску представу “Ујка Вања” имаћемо прилику да испратимо и 23. августа на Летњој сцени позоришта Теа­тријум у Kапетан Мишином здању.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ МАЧАК