Истина и заблуда, две моћне силе

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Yo, Yo, what’s up, ya’ll? How ya’ll doin’ out there!! Yo, please don’t lie and don’t be fake, when you say:”I never make mistake”

Ех, те грешке… јбг, то је живот. Ко не пра- ви грешке? Ко не греши? То је све део живота. Што кажу, на грешкама се учи. Неко на туђим, што је паметније, а већина нас на својим. Најгори су ми они који су “најпаметнији”, који “не греше уопште”. Важи, ал’ на плажи!

Елем, да га малко уозбиљим, везано за ову тему је да прво шта је најважније јесте да грешка или грешке не униште нашу веру у себе. Све шта можемо да учинимо јесте да је анализирамо, научимо из ње све што можемо, а потом да је заборавимо и кренемо даље. Врло је важно да научимо да их правимо што мање.

Ево, баш пре неки дан сам гледао на ТВ у документарац о Мајклу Џордану, најбољем кошаркашу свих времена. У доба његовог највећег успона, као најбољи кошаркаш НБА, три године заредом нису у финалу могли да добију Детроит Пистонсе. Он добија све могуће личне награде, ал’ с тимом три године га дува у финалу од исте екипе. Е тад наратор тог документарца почиње да избацује врло јаке податке због чега сам одабрао овај пример. Дакле, после трећег тимског пада, докад је цео тим играо преко њега, он почиње да анализира своју игру и своју улогу у тиму. Тог лета је све време без и трунке паузе тренирао до бесвести и гледао како да што више промени на- чин игре не били коначно добили Пистонсе, који су им тада били непремостива препрека. Почео је да упошљава све више и више остале играче из тима и отад почињу да избијају нова позната имена уз њега попут Скоти Пипена и Дениса Родмана. Касније и полунаш Тони Кукоч. Дакле, његовом дубоком анализом своје игре успео је да открије прави рецепт како коначно да нађе решење. И, наравно, почели су да ређају победе у финалима НБА, и то шест заредом, што није нико пре њих у историји кошарке.

Има, поред овог примера, још једна мени готивна прича везана за ову тему. Како доживљавати грешке које правимо, а да нас не савладају и не поколебају. Реченица је крајње сажета и кратка: “Вода испод моста.” Ко зна колико дуго пичи вода испод моста, некад брзом некад споријом речном струјом, али река је увек текла даље испод моста. Е, па тако и сви наши проблеми у нашим животима, као и све остало у животу, једног дана ће проћи испод моста и нестати, као и вода. Тако да, да л’ је једна или 10 грешака, нема потребе да нас забриња- вају или депремирају. Не могу да нас поразе. Ако се вера изгубила, повратиће се!

Иначе, та тенденција грешке, то је, брате, смор живи. Сви смо сведоци тога. Оно што прво помаже у излажењу на крај с тенденцијом грешке је да развијамо психологију исправности. Јесте истина да се у уму нагомилава много погрешног садржаја, али је исто истина да је могуће нагомилавати и много исправног садржаја.

Истина и заблуда су две моћне силе. Налазе се у непрестаном међусобном рату, у друштву и појединцу. Ако је ум испуњен погрешним, то погрешно скло- но је да буде врло упорно. Ако му се дозволи да доминира, природно је да ће доводити до тога да правимо грешке. Наше размишљање биће погрешно, тако да ћемо доћи до погре- шних закључака и донети по- грешне одлуке.

Међутим, ако наш ум испуњавамо истином, смањићемо просек грешака, а ствари ће имати тенденцију да испадну како ваља. Ако константно испуњавамо ум исправношћу, поред смањеног просека грешака, смањиће се и важност наших грешака. Тако да је главни “рад” ове приче да се стекне мудрост и вештина исправног размишљања. Сви знамо, хтели то да признамо или не, у зависности да л’ је неко атеиста, мазохиста или верник, да је божја мудрост савршена. Е сад, замисли кад би баш ти или ја или сви ми постали “медијум” кроз коју протиче божја мудрост.

Ја лично бих се “исекао”од среће. Јбг, знам да сам далеко од тога, излепљен са доста “налепница”, којих прво морам да се ослободим, не би ли био макар близу те приче, али генерално сама та идеја да си “медијум” кроз који протиче божја мудрост ме опасно ради. Сигуран сам да се на тај начин добијају савети и усмеравање о којима, засад, могу само да сањам.

Разуме се, све може да се уради на два начина: добар и погрешан. Примера ради: постоји добар и погрешан начин певања, добар и погрешан начин да се испече пита… Да бисмо успели да преуредимо психички склоп, да нам мисли и дела имају тенденцију ка исправном и добром, треба константно да радимо на себи, испуњавамо ум конструктивним мислима, верујемо да можемо да научимо да радимо боље и обавезно елиминишемо психичке представе о прошлим грешкама јер оне могу да подстичу њихово понављање!