Историја је као добра серија

Александра Богдановић, ауторка прича и књига “Историјски забавник”

За мене је историја као високобуџетна серија која се никада не завршава, већ, из сезоне у сезону, пратите развој главних јунака, као и дефиле позитиваца и негативаца. Ваше је само да се препустите и уживате

Још од раног детињства и самог почетка основног школовања настају нашироко распрострањене предрасуде да је историја досадна и сувопарна наука, која многе оставља равнодушним и незаинтересованим.

Учење о прошлим догађајима, датумима и именима често се доживљава као тежак задатак, који изазива зевање и експресан губитак пажње.

Међутим, увек постоје појединци који својом страшћу и креативношћу успевају да промене перцепцију ове дисциплине.

Један такав пример је и Александра Богдановић, оснивач сајта Историјски забавник и аутор књига “Историјски забавник” први и други део, која је својим јединственим приступом историји успела да заинтересује многе и на посебан начин је приближи савременом добу.

* Ваши текстови на сајту Историјски забавник имају јединствен приступ приближавању прошлости читаоцима. Како сте дошли до идеје да историјске догађаје представите на овако пријемчив начин?

– Крајем 2023. биће тачно десет година како радим на Историјском забавнику иако он на почетку није почео тако “озбиљно”. Крајем 2013.
прво сам покренула Фејсбук страницу, с циљем да окупим људе које занимају историјске занимљивости, старе фотографије, приче из прошлости из личних архива. То је био зачетак онога што је данас Историјски забавник. Од тога је почело и онда се развијало. Касније, 2020. отворила сам Инстаграм, а у септембру исте године почео је с радом и мој блог. Циљ је за све ово време био и остао исти – да се историја приближи и популаризује међу људима свих генерација, да се прикаже на један информативан, али и забаван и пријемчив начин тако да читаоцима буде занимљива и да у њој могу да уживају сви, од основаца до академика.

* Где проналазите инспирацију за приче које пишете и како?

– До идеја за приче долазим на разне начине. Читаоци ми их предлажу, пријатељи ми се јављају када наиђу на нешто за шта мисле да би ми било занимљиво, а дешава се и да ми поједини историчари с којима сам у контакту понекад предложе теме које би биле интересантне. Много читам и истражујем. Нарочито ми је корисна стара штампа јер у њој често може да се нађе одличан материјал. Трудим се да пратим и стране портале који се баве историјом и да преводим текстове за које проценим да би занимали људе код нас.

* Како се родила ваша страст према писању о историји?

– Мене је историја одувек занимала и мало је фалило да је студирам. Имала сам много добру професорку у гимназији у Смедереву и уживала сам у њеним часовима. Ту сам, пре свега, научила да о историјским догађајима размишљам на критички начин, да их не посматрам као изоловане “инциденте”, већ да увек тражим узроке и последице, као и да разликујем узроке и поводе. То ми је много помогло касније, када сам и самостално почела да проучавам неке догађаје. На крају сам ипак уписала Факултет политичких наука и новинарство, али сам, на неки начин, ипак успела да се бавим и историјом.

* Истраживање и писање о историјским темама могу бити изазовни. Како одржавате баланс између тачности и занимљивости у својим текстовима?

– Доста времена проводим проверавајући информације и потврђујући чињенице које ће се наћи у мојим текстовима. Ипак, у 99 одсто случајева то не умањује занимљивост прича јер “стварна” историја може и те како да буде узбудљива и напета. Ја често волим да кажем – историја је као нека добра, високобуџетна серија која се никада не завршава – из сезоне у сезону само пратите развој “главних јунака”, као и дефиле позитиваца и негативаца, краљева и краљица, авантуриста, научника, антихероја, ваше је само да се препустите и уживате!

* Историјски забавник привукао је велики број читалаца различитих генерација. Како прилагођавате садржај да буде интересантан за различите циљне групе?

– Иако је на почетку деловало да ће Историјски забавник пратити углавном старија публика, с временом се показало да и млади имају интересовања за историју, па је данас читаоце могуће пронаћи међу свим генерацијама. Нема ту много прилагођавања садржаја, они који читају Историјски, читају и прате све, без обзира на године. Представити им то и уопште доћи до њих је друга ствар. Зато се током година Историјски забавник ширио – на Фејсбук, па на Инстаграм, па на сајт, а у плану је и Тик-ток. Идете тамо где можете доћи до публике.

* Књиге “Историјски забавник” први и други део, које сте издали претходне године, објединиле су приче о неким невероватним, али не тако познатим људима. Можете ли да издвојите некога ко вас је посебно фасцинирао?

– У њима се налазе приче о невероватним, а заборављеним личностима изпрошлости народа с ових простора, због тога је настао и поднаслов “Од Драве до Јужне Мораве”. Након великог успеха прве књиге, која је до сада изашла у шест тиража, било је логично да брзо уследи и други део и морам да кажем да сам уживала у раду на обе књиге. У њима ћете пронаћи плејаду неких заиста генијалних ликова, како оних о којима знате нешто попут краља Милана, Милунке Савић или Николе Тесле тако и оних за које највероватније нисте никада ни чули, као што су Ђорђе Шагић, први Србин у Америци, Александар Лексо Саичић, Црногорац који је у двобоју поразио самураја, Олив Кинг, Аустралијанка милионерка која је ратовала са српском војском у Првом светском рату… Мени најдража прича је о Радославу Грујићу, српском проти који је пронашао земне остатке цара Душана, али и радио на спасавању црквених реликвија и светитеља током Другог светског рата.

* Како бисте подстакли младе људе да се више заинтересују за историју? Имате ли неке посебне стратегије или савете за наставнике и родитеље?

– Нисам педагог, а ни историчар, али моје искуство је показало да деца и млади историју боље памте и уче када се она спусти на лични ниво, на судбину “малог човека” и претвори у причу. Године и бројке нису толико важне, већ је пре реч о томе да неко разуме контекст у који је неки догађај смештен и како је, у крајњем случају, то утицало на свет у ком данас живимо. На тај начин историја престаје да буде сувопарна и досадна, каквом је понекад замишљају и представљају, и постаје нешто живо и узбудљиво с чим је могуће поистоветити се.

Највећи изазов су приче обичних људи

* Која су ваша омиљена историјска раздобља или догађаји о којима сте писали? Зашто су вам посебни?

– Раздобље о ком највише волим да истражујем и пишем је дефинитивно Први светски рат. То “време бола и поноса” пружа невероватну инспирацију за рад, а посебан изазов су ми приче “обичних људи”, заборављених јунака и херојства о којима се мало зна. То је нешто о чему и приватно волим да читам. Ипак, нема историјског периода који ми није занимљив. Наравно да ни ја не знам све и не познајем све епохе подједнако, па и сама уживам када откријем нешто ново.

Илустрација: Александар Стојишић