Саша Гамбирожа, певач и гитариста
Љубав, слобода и храброст су теме које желим да понудим младим људима, зато што сматрам да тога има све мање

Млади кантаутор Саша Гамбирожа родом је из Панчева, а своју љубав према музици негује више од десет година.
Прве музичке кораке направио је у рок саставима Круг 4, Агаинст тхе Сyстем и Несташни, а однедавно је започео соло каријеру.
Иза себе има неколико синглова – “Додири”, “Порази”, “Гледам како играш”, “Плес и страст” – сваки се одликује мешавином различитих жанрова, као и аутентичним, препознатљивим звуком.
У разговору за Борбу Саша нам прича о својим узорима, жељама и првом студијском албуму “Године без љубави”.
* Када сте открили љубав према музици?
– Љубав према музици сам открио давно, још док сам био дечак. Прво ми је бака купила клавијатуру, а нешто касније ми је сестра поклонила гитару. Кренуо сам паралелно да их свирам. Касније сам радио с бендовима најразноврснијих стилова, од панка преко метала до поп рока. То ме је и навело да размишљам о стварању у више различитих жанрова, да бих данас стигао и до љубавних балада.
* Да ли сами пишете текстове и музику?
– Сам осмишљавам и текстове и музику, међутим, текст за нови сингл “Ћао, бејбе” потписујемо Огњен Стошић и ја. То је први пут да радим с неким другим, до сада сам све радио сам.
* У чему налазите инспирацију?
– Љубав, слобода и храброст су теме које желим да понудим младим људима да слушају зато што сматрам да тога има све мање. Љубав је оно што фали овом друштву. Кад осмишљавам неку песму, кроз мене тече гомила емоција. И мој емотивни живот се доста огледа у мојима нумерама, што се може и осетити.
* За почетак 2024. најавили сте први студијски албум “Године без љубави”. Шта може публика да очекује?
– На албуму ће бити укупно 20 нумера. Углавном су све баладе, али биће и неколико песама бржег ритма. Свака нумера је комбинација више жанрова попут џеза, блуза, фанка и попа. Иза аранжмана и продукције стоји Стефан Родић и продукција “Ревенге”.
* Колико се променио ваш музички израз откад сте почели да се бавите музиком?
– Бавим се музиком преко 10 година. Тренутно сам на трећој години соло певања и стално истражујем своје гласовне могућности. Жанровски немам ограничења, а будући да сам баритон, можда ме пут одведе и у класику. Опера је најлепши спој глуме и певања и мислим да бих се добро пронашао у тој улози. И глума и музика ми помажу да се ослободим, испуним свој унутрашњи свет и проширим своје видике. Кад сам на сцени, осећам се прелепо и са годинама осећај је све бољи. Напросто, уметност је моја храна за душу.
* Који је најбољи савет који сте добили од колега?
– Да будем искрен и покушам да останем свој и аутентичан, да никада не копирам друге извођаче.
* С ким бисте волели да сарађујете у будућности?
– Има много и домаћих и страних извођача с којима бих волео да сарађујем. Једна од њих је Тијана Богићевић, која има фантастичан вокал, енергију и харизму. Волео бих да сарађујем и са Саром Јо, Неверним бебама и Дином Дворником.

Фото: Оливер Ђорђевић
