Ко су Чика Љуба и Баба Вишња?

БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ КРИЈУ УЗБУДЉИВЕ ПРИЧЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ

Од овог броја представљамо мање познате и занимљиве приче које се крију иза табли с натписима имена улица

Београд се може по­хвалити бројним јединственим и за­нимљивим улица­ма, од којих готово свака крије неку посебну причу. Неке од поменутих улица су нам неизоставни део свакодневне рутине, а некима, чини се, никад и нисмо прошли. Али ако се нађете у некој од престо­ничких улица, застаните и обратите пажњу на њихова имена јер се у њима крије читава историја и дух града.

Син војводе, наследник Доситеја

Да ли сте се икада запита­ли, корачајући центром гра­да, али тихом и споредном Чика Љубином улицом, по коме је она заправо добила име? Већина вероватно не. Љубомир Ненадовић био је велики српски интелектуа­лац и сматра се наследни­ком Доситеја, а због своје благе нарави из милоште је добио надимак Чика Љуба. Није случајност што се ова улица налази између споме­ника и улице посвећених кнезу Михаилу јер су тако два велика пријатеља оста­ла повезана и након смрти. Београд се, чини се, досто­јно одужио овом новинару, академику, поети и дипло­мати доделивши му улицу у најстрожем центру града. Ненадовић је рођен у Бран­ковини код Ваљева, у једној од најугледнијих породица у Србији. Прота Матеја Не­надовић, Карађорђев дипло­мата и војвода у Првом срп­ском устанку, био је његов отац, а деда кнез Алекса, ког су дахије убиле у сечи српских кнезова. Красила га је јуначака крв, а поседовао је европско образовање. Је­дан је од првих младих из Србије који су се школовали у иностранству. Себе је сма­трао песником, а велики је траг оставио у српској књи­жевности кроз путописе, од којих су можда најзначајни­ ја “Писма о Црногорцима”, настала као резултат пре­писке са кнезом Данилом.

Родоначелница лозе Обреновића

На београдском Врачару пажњу привлачи Улица Баба Вишње. Најпознатијој баби наше историје не зна се тач­ но ни презиме ни одакле је дошла, а ни кад је рођена, али оно што знамо јесте да прелепа и ушушкана улица на Врачару од 1900. носи њено име. Била је родоначел­ница династије Обреновић и мајка кнеза Милоша. Мо­жда се презивала Урошевић и можда је рођена у селу Доња Трепча. Било како било, историчари и данас о њеном пореклу полемишу. Није имала много среће у живо­ту, али је била велики бо­рац, по чему је, такође, упа­мћена. Имала је два брака и шесторо деце, њен Милош из другог брака (задржава презиме Обреновић) упрво постаје један од најбогати­јих људи тог доба, а потом вођа Другог српског устанка и кнез Србије. Баба Вишња није дочекала српску ауто­номију, преминула је 1817. и сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца, који је добио име по њеном најстаријем сину Милану. Име родоначелнице лозе Обреновић носи и београд­ско насеље Вишњица.

Миља Поњавић

фотографије: Архива