Scroll Top

Колико је “тешка” једна шницла

koliko-je-teshka-jedna-shnitsla
Сличне теме
Dodela Svetosavske nagrade

Волео бих да у будућности допринесем развоју науке и човечанству, али и...

КАКО НАША ИСХРАНА УТИЧЕ НА ЗДРАВЉЕ ПЛАНЕТЕ

Оно што једемо утиче на климатске промене и људско здравље. Али једење биљне прехране и избегавање животињских производа ослобађа нашу планету терета сточарства и пољопривреде, што је огроман допринос еколошком уништењу и климатским променама

Гло­бал­на по­тро­шња меса по­ра­сла је 20 од­сто то­ком по­след­њих 10 го­ди­на. Ово за на­шу пла­не­ту има изу­зе­т­но ве­ли­ке тро­шко­ве: Ор­га­ни­за­ци­ја за хра­ну и по­љо­при­вре­ду Уједи­ње­них на­ци­ја про­це­њу­је да ме­сна ин­ду­стри­ја ге­не­ри­ше гото­во пе­ти­ну чо­ве­ко­вих еми­си­ја ста­кле­ни­ч­ких га­со­ва убр­за­ва­јући кли­мат­ске про­ме­не ши­ром све­та – ви­ше од це­лог тран­спор­т­ног се­к­то­ра.

ТР­О­Ш­И­МО МН­О­ГО ВОДЕ

За прои­звод­њу ме­са по­тре­бна је и огро­м­на ко­ли­чи­на во­де. Про­це­њу­је се да на ки­ло­грам го­ве­ди­не иде 1.800-2.500 га­ло­на во­де. По­ре­ђе­ња ра­ди, за производ­њу ха­м­бу­р­ге­ра на би­љ­ној ба­зи ко­ри­сти се 75-95 од­сто мање во­де.

За­ми­сли­те ко­ли­ко би­смо могли да уште­ди­мо угље­ни­ка и ре­су­р­са ка­да би­смо је­ли ма­ње ме­са. Чак и са­мо је­де­ње ме­са је­дан дан ма­ње у го­ди­ни до­не­ло би ра­зли­ку.

Ра­чу­ни­ца изгле­да ова­ко:

Је­ди­те је­дан ха­м­бу­р­гер ма­ње не­де­љ­но :Сма­њи­ли би­сте емиси­ју екви­ва­лен­т­ну укла­ња­њу ау­то­мо­би­ла с пу­та за 514 ки­ломе­та­ра.

Пре­ско­чи­теме­со и сир јед­ног да­на у не­де­љи с по­ро­ди­цом: Сма­њи­ли би­сте еми­си­ју еквива­лен­т­ну укла­ња­њу ау­то­мо­била са пу­та на пет не­де­ља или сма­ње­њу сва­код­не­в­них пљуско­ва за три ми­ну­та.

Пре­ско­чи­те одре­зак јед­ном не­де­љ­но са по­ро­ди­цом: Сма­њили би­сте еми­си­је екви­ва­лен­т­не бри­зи са пу­та ско­ро три ме­се­ца.

Да чи­та­ве САД не је­ду ме­со или сир са­мо је­дан дан у не­дељи: Сма­њи­ли би­смо еми­си­ју екви­ва­лен­т­ну као да одве­зе­мо 7,6 ми­лио­на ау­то­мо­би­ла с пу­та.

ПО­Д­Р­Ш­КА СЛАВНИХ

 Ви­ше од 18 ми­лио­на љу­ди гледа­ло на­гра­де Злат­ни гло­бус у ја­нуа­ру про­шле го­ди­не, го­то­во 1.300 гос­ти­ју зау­зе­ло је сво­ја места у хо­те­лу “Бе­ве­р­ли Хи­л­тон” на ве­че­ри пред еми­си­ју ко­ја је би­ла у пот­пу­нос­ти би­љ­на.

Ти­ме је све­ту по­слат си­г­нал ко­ји је био то­ли­ко по­тре­бан: По­љо­при­вре­да жи­во­ти­ња је један од глав­них по­кре­та­ча на­ше кли­мат­ске кри­зе.

– Не ми­сли­мо да ће­мо про­мени­ти свет јед­ним обро­ком, али одлу­чи­ли смо да пре­ду­з­ме­мо ма­ле ко­ра­ке ка­ко би­смо по­ве­ћали све­ст – ре­као је пред­сед­ник хо­ли­ву­д­ског удру­же­ња стра­них ме­ди­ја Ло­ре­н­цо Со­ри­ја.

Крчимо шуме због хране

На сточарство отпада више од 14 одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште – узгој животиња за храну производи више емисија гасова са ефектом стаклене баште него сав транспорт заједно. Такође је значајан узрок крчења шума. Смањење конзумације хране животињског порекла је стога најнепосреднија појединачна акција коју тренутно можемо предузети да бисмо заштитили нашу планету.

– Не гре­ши­те, тра­ге­ди­ја ко­ја се оди­гра­ла у Ау­стра­ли­ји за­сни­ва се на кли­мат­ским про­ме­на­ма. Мо­ра­мо да де­лу­је­мо на осно­ву нау­ке, преу­сме­ри­мо на­шу глобал­ну ра­д­ну сна­гу ка об­но­вљивој ене­р­ги­ји и по­шту­је­мо на­шу пла­не­ту због је­дин­стве­ног и неве­ро­ват­ног ме­ста на ком је. На тај на­чин сви има­мо бу­ду­ћ­ност – ре­као је Ра­сел Кроу у изја­ви про­чи­та­ној на том до­га­ђа­ју.

Глу­ми­ца Ке­јт Бла­н­чет је искори­сти­ла сво­ју пла­т­фо­р­му за сна­жну по­ру­ку о кли­мат­ским ак­ци­ја­ма. – Же­ле­ла сам да по­зо­вем добро­во­љ­не ва­тро­га­сце ко­ји су би­ли у цен­тру бо­р­бе про­тив кли­мат­ске ка­та­стро­фе с ко­јом се суо­ча­ва Ау­стра­ли­ја – ре­кла је. – И, на­рав­но, ка­да се јед­на зе­мља суо­чи с кли­мат­ском ката­стро­фом, сви се суо­чи­мо са кли­мат­ском ка­та­стро­фом, та­ко да смо у њој за­јед­но – ре­кла је глу­ми­ца.

ФОТО: PIXABAY.COM

Додај коментар: