Компјутер не може да ухвати дух шаховске игре

ПРЕДСЕДНИК ШАХОВСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ДРАГАН ЛАЗИЋ О ИЗАЗОВИМА, ПЛАНОВИМА И УЛАГАЊУ У МЛАДЕ

Потребан је тренер, не може млади играч довољно да напредује ако нема неко да му пренесе нијансе и логику шаховске игре, финесе и само образложење одређене позиције у партији, што компјутер не може. Дакле, потребна је та људска стручна реч, каже Драган Лазић

Педесетих и шезде­сетих година про­шлог века шах се пратио и био по­пуларан, као данас тенис. Иако и даље трећи спорт по масовности у земљи и игра која привлачи и млађе генера­ ције, српски шах је деценијама занемариван.

Међутим, ситуација као да се полако мења. На који начин по­пуларизовати шах и вратити га на велика врата, као и о ситуа­цији и плановима Шаховског савеза Србије, сазнали смо од председника Драгана Лазића.

Чим направите паузу у раду и усавршавању, други вас претекну

Од септембра сте пред­ седник ШСС. Какво стање сте затекли када сте дошли на ту позицију и ка­ква искуства носите за ових неколико месеци рада?

– Ситуација је била прилично лоша, пре свега финансијска, што сам добрим делом и знао, али сам свесно ушао у све то са жељом да стање поправим, уре­дим и унапредим. Довољно во­лим шах, имам тај унутрашњи импулс и желим да, поред оног што радим у клубу, доста успе­шно, то буде и на нивоу Србије. Не плашим се изазова, а ни про­блема. Нажалост, од Министар­ства омладине и спорта нису за 2020. добијена никаква средства јер су лоше правдане дотације, односно, ненаменски троше­на средства из ранијих година (2018. и 2019), и то показује доко­ је мере је стање било неуређено, финансијски, а и организационо, као и лоши међуљудски односи, укупна клима је била катастро­фална. За пола године, колико сам на челу ШСС, помаци су видљиви, шаховски људи то примећују и говоре, што је, на­ равно, лепо чути. За ових првих пола године прво смо радили на сређивању финансијског стања, текуће обавезе се уредно испла­ћују, плате, доприноси, рачуни, као и награде с турнира, а што дуги низ година није био случај. Такође су успостављени добри односи са Министарством омла­дине и спорта, покрили смо ду­гове у износу од шест милиона динара и зато имамо и финан­сирање за текућу годину. Иако савез нема законску обавезу да финансира појединце, ја се, као председник, осећам одговорним да савез престане само да тапше успесима играча, већ сматрам да је његова улога и да помогне кроз конкретну финансијску подршку.

На који начин савез мо­же да пружи адекватну подршку младим шахистима?

­ У следећих месец или најдуже два направићемо осмишљен про­грам подршке најистакнутијим младим шахистима. Успостави­ћемо правила где ће сваки млади играч тачно знати када дође до одређеног нивоа шта му следу­је и по годишту и по рејтингу и титули. Јасно је да савез не може да буде једини финансијер, али може да партиципира.

Напоменуо бих да ми имамо не­колико врхунских младих игра­ча који су запажени у светским оквирима. Лука Будисављевић, који је најмлађи велемајстор Ср­бије у историји, и то је остварио с непуних 17 година. Затим, ве­ лемајстор Велимир Илић, заи­ста озбиљан потенцијал, који је са својих 18 година већ у самом сениорском врху у нашој земљи и који каже да му је циљ да буде међу првих 15 у свету. Споменуо бих и Теодору Ињац, која је три пута узастопно сениорска прва­киња Србије, а има свега 20 година и која је такође пре неколико дана постала велемајстор.

Да ли је компјутерска ера довела до тога да виђамо све млађе и млађе ве­лемајсторе?

Не мислим тако јер било је младих велемајстора и раније. На пример, Фишер је био веле­мајстор са 15 година. Оно што је можда минус када је у питању технологија, то је што су данас и млади и старији играчи усмере­ ни да се припремају искључиво употребом компјутера. Потребан је тренер, не може млади играч довољно да напредује ако нема неко да му пренесе нијансе и логику шаховске игре, финесе и само образложење одређене позиције у партији, што компјутер не може. Дакле, потребна је та људска стручна реч.

Шта је, према вашем мишљењу, пресудно да би неко био врхунски шахиста?

Не знам да ли сам компетен­ тан да то оцењујем, можда је то више питање за струку, али сва­како мислим да, као и у свему у животу, рад је на првом месту, а за нека највиша достигнућа мо­ра постојати таленат, као основа. Шах јесте захтеван јер он тра­жи неку врсту студирања цео живот и чим направите паузу у раду и усавршавању, други вас претекну. То су сати и сати одрицања свакога дана за најви­ши ниво шаховске игре.

Каква је сарадња ШСС и ФИДА у погледу ме­ђународних такмичења?

Већ у првом месецу свог мандата у ШСС успоставио сам контакт с председником ФИДА Дворковичем. Лоше је то што је Србија такмичарски одавно отишла из врха јер нема ни близу резултате, као у време бивше Југославије. Али, свака­ко, председник ФИДА подржава наш ентузијазам иако зна за наше проблеме, информисан је добро и веома је важно да имамо његову пуну подршку. Ми ћемо конку­ рисати за одређена међународна такмичења, од којих су нека и вр­ло комерцијално интересантна, тако да све иде у добром смеру.

Каква су ваша очеки­вања када је у питању Србија опен, који ће се одржа­ти у јулу ове године?

Поред споменутог програма подршке младим шахистима, други новитет је овај кључан шаховски догађај, значајан и на нивоу нашег региона. Било је по­времено сличних турнира, али овако великог није скоро. Србија опен ће привући пажњу огром­ног броја играча и ми ћемо обез­бедити потребна средства јер и спонзори желе да финансирају само пројекте, догађаје. Имамо и подршку града Београда, као и ФИДЕ, и то ће бити велики до­ гађај за српски шах, али и град Београд.

Како вратити шаху поппуларност коју је нека­ да имао? Колико медији могу допринети популаризацији?

Кад се затекне лоше стање, и то са свих аспеката, релативно је лако правити одређене пома­ке набоље, али треба радити на свим пољима. Не задовољавам се малим побољшањима, же­лим да шаховска организација Србије буде препозната по ква­литету и у европским и у свет­ским размерама. У том смислу мора се наћи и адекватан начин приступу медијима. На пример, када је у питању Србија опен у јулу, имамо спонзорски уговор о медијском праћењу и Ало ме­дија система, Борбе и Студија Б, а моја идеја је да на такмичењу имамо пунктове с којих ће се уживо извештавати и комента­рисати партије. Друга идеја су спортски канали попут Арене, да се обезбеди неки простор за шах јер ако на телевизијама има интереса за, рецимо, покер, би­лијар и друге игре, верујем да би било интересовања и за шах.

Планови и активности након Србија опена?

Наредне године у ово време имамо у шаховској организацији редовне изборе на свим нивоима. До тада, током преосталог ман­дата, верујем да ћемо у доброј мери успети да средимо стање, а и да уђемо у измену статута, који је крајње ретроградан. Пре­ма садашњем статуту, Управни одбор ШСС је формиран на де­ легатском принципу, што значи да су сви чланови, укључујући и мене, делегирани од Савеза ни­жег нивоа, Централне Србије, Косова и Метохије, Војводине и Београда.

У руководство савеза треба да уђу људи који ће бити активни и они који су способни да помогну у обезбеђењу средстава за врхун­ско функционисање савеза, а не за таворење на грбачи државе, а сасвим је логично да се онај ко донесе новац пита и где ће он бити утрошен односно да буде у управном одбору. Мењаћемо и структуру Скупштине, као вр­ховног тела. Шахисти су такође веома заинтересовани да се ста­ње уреди, да се савез подигне и они су мени најважнији јер ми и јесмо у руководству савеза због њих, а не због самих себе.

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ