Ђаволак ком је шeкcпиp писао стихове

ОПРОШТАЈ ОД ВЕЛИКОГ ГЛУМЦА И ВЕЛИКОГ ЧОВЕКА ВЛАСТЕ ВЕЛИСАВЉЕВИЋА (1926-2021)

Велики, омиљени, вечито насмешени Власта Велисављевић напустио нас је 24. марта, тек да помислимо да је реч о преурањеној првоаприлској шали, како би поново преиграо службенике да му још једном “последњи пут” овере возачку дозволу

Мио, ведар и као неокрзнутшви гаром живота, који га није мазио, Власта Велисављевић био је нежни хроничар наших дана, позоришта, ризница смешних прича из глумачких бистроа. Данас још једно име међу глумачким џиновима у Алеји заслужних грађана.

Шта је Власта био у срцима колега, али и читаве домаће јавности, сликовито говори комемо рација одржана почетком априла у Југословенском драмском позоришту, његовој театарској кући.

РЕД СУЗА, ПА СМЕХ

– Њему је срце било отворено засве. Имати човека који уме да се смеје на свој рачун, то је божји дар Војислав Воја Брајовић дирљиво се осврнуо на глумчев карактер. Посветио му је и стихове песме “Ти се не бој више”, рекавши да их је Шекспир пре четири стотине година написао свом Власти.

На сцени ЈДП ређале су се успомене Властиних колега, ред суза и јецаја, уздаха за заједничким, прошлим временима и понеки кикот јер с Властом без тога није пролазило ништа.

Ћетковић: Власто, што се нас тиче, ти си први и једини добитник награде Добри човек Власта

Бранка Петрић је његов осмех поредила с каквим “ђаволком који толико о свету зна да му све делује смешно, али да је баш у томе и сачувао доброту и љубав”. Жали што “Буба у уху”, коју је Власта играо вишеод 1.500 пута, није доспела у Гинисове рекорде.

Године су само број

За великог Власту године су биле само број, често се шалио када га, након што уђе у нову годину живота и прослави следећи рођендан, питају “Шта сада?” “Шта сада? После 94, иде пета!” Живот славног глумца подсећао је на сценарио најузбудљивијег филма: у свет глуме ушао је са 17 година, имао је више од 350 улога, три пута се женио, толико је пута био и хапшен, одлежао је три године на Голом отоку, а преживео је и нацистички логор Дахау.

Ти си твојим животом успоставио своју књигу рекорда, у коју би мали број могао да се упише или готово нико. Твоје године, твоје непрекидно успешно глумачко трајање до последњег часа, свежина, радост, радозналост, енергија, доброта, колегијалност, без имало глумачке сујете, твоја скромност с пуним осећањем да знаш ко си и шта си. Многи су вежбали своју духовитост шалећи се са тобом, али си увек узвратио правом мером казала је Бранка Петрић и осврнула се на Властин осећај за стил и моду, истакавши да никада није било места грешкама.

Ако су трегери црвени, одмах бих угледала и црвене чарапе. Ако је око врата нешто црно бело, такве су патике дивила се Бранка. Како каже, на њене комплименте Велисављевић би одговарао смешком.

Многи су вежбали своју духовитост, шалећи се са тобом, али си увек узвратио правом мером

– Незабораван дијалог између тебе и Небојше Глоговца у “Хамлету”. Осећало се колико те Небојша воли и као Хамлет и као Небојша. Оно најважније, животна љубав твоја супруга Нада. Наједанпут чујем: “Моја Нада”, а причао си нам и о ћерки и унуцима, присетила се глумица.

Да је Власта збиља био и враголан, казује нам и сећање које је одабрао Војин Ћетковић.

Возили смо се на пецање, зауставља нас полицијска патрола, то су биле оне “неповратиле се” године, а он урла са задњег се дишта: “Друже, пустите нас, ми смо отпораши” испричао је Ћетковић.

Робијашки дани

Таман што се вратио из немачког логора у Београд, Власта је покушао да пребегне у САД, али је ухваћен и одведен у затвор на Бањици, одакле је пребачен на Голи оток. Наводно, код њега је тада пронађено неколико забрањених руских књига…

– Нећу заборавити ту чувену ћелију 17а на Бањици, из које су ме послали на Голи оток. Био је то најперфиднији могући затвор са свим средствима за мучење људи, а једна од њих је била и та ћелија. Мала, уска, не можеш да се исправиш. Делио сам је с оцем Воје Брајовића Вукотом, који је био војно лице и изјаснио се за Совјетски Савез – испричао је глумац једном приликом.

Присетио се и тога како је са глумцем Николом Ђуричким смислио да доделе награду за доброг човека. – Предложио ми је Ђуричко, давно, да ми, тада млади глумци, доделимо награду која ће се звати Добар човек – испричао је Ћетковић, додавши да му је Ђуричко објаснио да бити добар глумац није вредност, поготову у Југословенском драмском позоришту, али да је бити добар човек – добар глумац, заиста права егзотика. Бисту неког сликара или вајара чији рад не можемо да платимо би доделили млади глумци којима је награђени припомагао, које је бодрио и примио их у тај озбиљни свет глуме. Предлог је био Власта Велисављевић, апсо- лутно без потребе за образложењем – казао је Ћетковић и додао како су им у позоришту убрзо објаснили да то баш не иде тако једноставно.

– Власто, што се нас тиче, ти си први и једини добитник те награде – Добри човек Власта – открио је Ћетковић.

За Драгана Мићановића дружење са Властом било је узајамно обожавање и игра.

Легендарни Бољи живот ФОТО: ЈУТЈУБ ПРИНТСКРИН

ПОЗОРИШТЕ КАО СТАДИОН

– Играли смо заједно у последње две-три поделе у ЈДП и на крају представе иде поклон. Станемо сви у врсту, поклањамо се као ансамбл и онда свако од нас има индивидуалан поклон. Не могу описати тај осећај који смо имали када Власта крене два-три корака напред, ово позориште се претварало у стадион, то су биле овације. Сваки пут, свако вече. Публика га је обожавала – истакао је Мићановић и приметио да то није тек захвалност публике на Властиној беспрекорности, већ одушевљење детињом енергијом и разиграношћу, те рекао да је Власта мерна јединица за доброту.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ