Kућа народне културе и обичаја

ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ 20. СЕПТЕМБРА ОБЕЛЕЖАВА 120 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Богата колекција са 52.000 експоната подсећа на традицију коју с поносом треба преносити на будуће нараштаје

И ако је више пута мењао своју адре­су, његова намена је остала иста. Ет­нографски музеј је ту да нас подсети одакле по­тичемо, који су нам обичаји и због чега су настали, како смо се одевали и, уопштено, како је изгледао народни живот. Настао је издвајањем Етнографског оде­љења из оквира Народног музеја 1901, док је предлог за његово стварање дао историчар Стојан Новаковић. Симболично, пово­ дом прославе стогодишњице Првог српског устанка, 20. сеп­тембра 1904. свечано је отворена прва стална изложба Етнограф­ског музеја. Овај догађај отвори­ла је породица Kарађорђевић с краљем Петром на челу, а о томе сведочи “Kњига посетница”, на чијој су првој страници потписи чланова краљевске породице. Богата колекција и благо срп­ског народа није било поштеђе­но од удара и налета два светска рата. За време Првог светског рата, нажалост, већински део брижно сакупљане колекције је уништен. Током Другог све­тског рата, подучени страшним искуством, вредни предмети би­ли су склоњени из зграде музеја, па, самим тим, у доброј мери су и сачувани.

ШТА СВЕ МОЖЕТЕ ДА НАУЧИТЕ О НАШИМ КОРЕНИМА

Ако сте се икада запитали ка­ко је изгледала свадба у јужној, источној, западној Србији или пак како се то радило у градској средини или Војводини, одакле потичу наша сујеверја, зашто се ставља црвени конац око руке, како су се одевали наши преци за посебне прилике, на који на­чин су обрађивали земљу, као и то из ког посуђа су јели, одгово­ре на ова и многа друга питања могу се добити у Етнографском музеју, који се налази у некада­шњој згради Београдске берзе на Студентском тргу број 13. У овој установи се од осни­вања до данас, како нам обја­ шњава директорка Етногра­фског музеја Тијана Чолак Антић Поповић, прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, тради­ционална материјална култура, друштвени односи и породичан живот, обичаји, веровања и на­родна стваралаштва.

Према речима директорке, установа на чијем је челу може да се похвали са 52.000 експона­та, 33 збирке, као и Центром за нематеријално културно насле­ђе Србије. Етнографски музеј, такође, представља матични музеј за етнографско наслеђе широм целе Србије. Поред ово­га, музеј се бави и конзерваци­јом текстила.

120 ГОДИНА У 120 ДАНА

Поводом 120. годишњице постојања Етнографског музе­ ја представљен је 120­дневни програм, који је свечано почео 3. септембра, отварањем изло­жба групе аутора “Изложба о изложбама”. На овој изложби су представљене сталне поставке Етнографског музеја у перио­ду од 1904. до 2020, значајне тематске и гостујуће изложбе. Поводом Дана Етнографског музеја ­ 20. септембра, биће отворена и изложба “С обра­мицом низ пут ­ Kолекција обрамица Етнографског музеја у култури привређивања”, коју је припремио др Марко Стојановић, а у наредним месецима биће организовани и радионице за децу, предавања, концерти, рад с особама с инвалидитетом, промоција музејских издања и прича с терена, те промоција новог веб-сајта и 30. Међуна- родни фестивал етнолошког филма.

Према речима стручњака из Етнографског музеја, наш народ има дугу и богату традицију која је небројано пута одолевала многим искушењима како би се очувала, а сви предмети који се налазе у Етнографском музеју сведоче и представљају својеврсне успомене, поносно носећи бреме прошлости. Зато, подсећају, народ без традиције и обичаја практично и да не постоји, а ми смо ту да ту традицију очувамо и с поносом пренесемо на будуће нараштаје.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТО: АРХИВА БОРБА И ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ