Кућа несагоривих речи

СЕЋАЊЕ НА ДАН КАДА ЈЕ ДО ТЕМЕЉА ИЗГОРЕЛА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

У рано јутро у не дељу 6. априла 1941. у нацистичком бомбардовању Београда сравњена је са земљом Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу и заувек је уништено непроцењиво културно благо наше земље.

Промена у последњи час: Народна библиотека Србије страдала је и током Првог светског рата, али је тада део вреднијих и посебно старих рукописних књига био спакован и евакуисан на време и, самим тим, сачуван. Како се напад Хитлера могао очекивати, још 1939. се појавио план за евакуацију драгоцености са Косанчића. Планови су се мењали и у последњи час, 3. априла 1941, стигла је наредба да се не може приуштити евакуација установа култура. Запослени у библиотеци могли су само да склоне у подрум библиотечки фонд, који је већ био спакован у сандуке. Нажалост, то није било довољно да се заштити културно благо Србије.

За српску националну библиотеку 6. април има судбоносни значај. Наиме, тог датума 1921. тадашњи управник Народнеби блиотеке Србије Јован Томић упутио је иницијативу да се за потребе њеног смештаја откупи здање на Косанчићевом венцу. То је и учињено, а након што су окончани послови прилагођа вања објекта специфичним би блиотечким потребама, преноса и сређивања збирки Народна библиотека Србије отворена је за јавност 1925.

Тачно две деценије од поменуте иницијативе, 6. априла 1941, библиотека је сравњена са земљом и заувек је уништено непроцењиво културно благо наше земље.

Остаје то не само као дан када су гореле књиге већ и као најтужнији дан у историји наше културе, дан културног геноцида над једним народом.

У рано јутро тог 6. априла немачки бомбардери засули су престоницу Краљевине Југославије бомбама. У четири налета у том паклу нацистичких бомби изгорело је на стотине грађевина. Зграда библиотеке, једно од најлепших здања тадашњег Београда, погођена је “тек” у трећем ваздушном нападу, око 16 часова. Једном кад се распламсала, ватра је протугала све…

У том пламену изгорело је око пола милиона библиотечких јединица, читава колекција средњовековних ћирилских рукописа, средњовековне повеље, картографска и графичка збирка, пребогата оријентална, османска збирка, збирка старих и ретких књига, личне библиотеке Вука Караџића, Јанка Шафарика, Ђуре Даничића, целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

Нестали су и комплети свих српских часописа, алманаха и календара, као и збирка српских и страних новина.

Како су изгорели и каталози, никада заправо није тачно утврђено какво је све благо нестало тог 6. априла 1941. Са згаришта није извучен аниједна цела књига, а спасене су само оне које у том тренутку, из неког разлога, нису биле у згради.

СПАСЕНО ЖИТИЈЕ: Зборник српских житија, вредан рукопис таха-монаха Марка из 14. века, представља једну од ретких књига које су преживеле бомбардовање 1941.

Житељи Косанчићевог венца касније су причали да је пожар тињао данима, а рушевине су се пушиле месецима. Последње су страдале вредне и рукописне књиге, које су данима пре тог тужног 6. априла биле спаковане у сандуцима и склоњене у подрум да чекају евакуацију. Наредбу да се Народна библиотека Србије спали до темеља издао је лично Адолф Хитлер, а Национална библиотека била је означена као један од првих циљева. До ових сазнања дошао је и историчар и некадашњи управник Народне библиотеке Србије Дејан Ристић током петогодишњих истраживања, која је преточио у књигу “Кућа несагоривих речи Народна библиотека Србије 1838-1941”.

Не мање важно јесте и подсетити на то да је истог дана када је почело бомбардовање тадашње Југославије нападнута и Грчка. Али Хитлерова наредба била је да се Београд сравни са земљом, док је инсистирао на томе да Атина остане нетакнута.

Фотографије: Архива Борбе