Култура је главни индикатор развоја Србије

Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе

Тренутно је у поступку усвајање документа Стратегија развоја културе у Републици Србији 2024-2029., с циљем да се област културе развија и промовише на разумљив и савремен начин

Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе, говори за рођендански број Борбе о досадашњим успесима и достигнућима на пољу културе у нашој земљи, плановима за будући период, сарадњи с другим државама и Унеском, као и најзначајнијим инфраструктурним пројектима који ће бити реализовани у оквиру програма “Скок у будућност 2027”.

Шта бисте издвојили од активности министарства културе у прошлој години?

– Од немалог броја различитих активности које су се одвијале током прошле године издвојио бих учешће Србије на Сајму књига у Љубљани у статусу почасног госта јер је од нестанка СФРЈ ово био први пут да је једна бивша југословенска република била почасни гост на централној књижевној манифестацији друге бивше републике.

Истакао бих и манифестацију Дани Србије у Републици Српској, која је, у сарадњи с Министарством просвјете и културе Републике Српске и уз помоћ Представништва РС у Србији, одржана у пет градова: Бањалуци, Добоју, Источном Сарајеву, Вишеграду и Требињу, а била је сачињена од разноврсних уметничких програма, међу којима је била и веома запажена и медијски пропраћена изложба посвећена Бати Живојиновићу, коју је, на опште задовољство, реализовала управо Борба.

Шта бисте навели као највеће успехе и достигнућа министарства културе у претходном периоду?

– У периоду од 2012. до 2023. изграђено је, обновљено или реконструисано укупно 107 објеката. Ова улагања су се одвијала преко Сектора за културно наслеђе, преко програма “Градови у фокусу” и средствима из кредита Банке за развој Савета Европе, помоћу којих су изведени радови на Музеју Југославије, Народном позоришту у Београду, Народном позоришту у Нишу (изградња мале сцене), Дому војске у Пироту (постаје мултифункционални објекат). Конкурс “Градови у фокусу” покренут је 2016. и помоћу њега у значајној мери обновљена је инфраструктура у бројним локалним самоуправама. До 2023. подржано је 196 пројеката: обнова и реконструкција културних центара и набавка опреме за позоришта, биоскопе, музеје, галерије и домове културе… Укупно, на тај начин, опредељено је више од 1,7 милијарди динара. Слична ситуација је у области филма. До 2012. практично није постојала никаква подршка филмској индустрији, а буџет Филмског центра Србије износио је свега 25 милиона динара. Од 2013. буџет ФЦС стално расте и прелази милијарду динара.

Уколико бисмо поредили 2012. и 2022, када су укупна издвајања за филмску индустрију само из републичког буџета (конкурси ФЦС и “подстицаји”) била 3,13 милијарди динара, видели бисмо да је буџет намењен филмској индустрији увећан око 130 пута. Посебно висок степен увећања био је у претходне три године. Све ово несумњиво је утицало и на повећање присуства страних продуцената и прилива страног капитала у нашу земљу. Србија је по основу примене уредбе о подстицајима остварила приход од више стотина милиона евра, што је заиста недвосмислен успех.

Који су приоритети министарства културе за 2024?

– У протеклих неколико година један од најважнијих задатака у Министарству културе било је и доношење нових закона и подзаконских аката, као и њихово редовно ажурирање у циљу заокруживања законске регулативе која се односи на културу. Уз подршку Владе Републике Србије, у протеклих десет година донето је 17 закона, као и 35 подзаконских аката. Тренутно је у поступку усвајање документа “Стратегија развоја културе у Републици Србији 2024-2029.”, којим ће се ова област дугорочно, стратешки и програмски оснажити и позиционирати, као један од главних индикатора развоја Републике Србије, с циљем да се област културе развија и промовише на разумљив и савремен начин.

Сарадња с Унеском је такође један од приоритета. Процес уписивања елемената нашег нематеријалног културног наслеђа на репрезентативну листу покренут је тек након 2012. и резултирао је првим уписом породичне славе. Након тога су уследили уписи кола, певања уз гусле, злакуске грнчарије и шљивовице. У категорији културног предела предат је досије за Културни предео Бача.

Какви су утисци након прве године пројекта Престоница културе Србије?

– Имајући у виду значај и резултате пројекта Европске престонице културе, Министарство културе је 2021, на предлог министарке Маје Гојковић, покренуло пројекат “Престоница културе Србије”, с циљем даље децентрализације културног садржаја и равномерног културног развоја.

Досад на позив се пријавила 31 ЈЛС. Чачак је изабран за прву националну престоницу културе у 2023, а стручна комисија је донела одлуку да Ужице буде други град који ће понети титулу за 2024. Био је то добар почетак програма и Чачак је поставио високе програмске стандарде за наредне кандидате. Грађани су током године у оквиру програма “Чачанска родна” имали прилику да виде преко 90 програма, 365 различитих догађаја, уз чешће великог броја домаћих и страних извођача. Врло брзо очекујемо резултате и име града који ће понети ову титулу за 2025.

Последњих година вредно се ради на неговању културе сећања. Можете ли нам рећи нешто више о томе?

– Закон о Меморијалном центру “Старо сајмиште” усвојен је у фебруару 2020. Основана је установа посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, некадашњег нацистичког логора. Завршени су радови на централној кули и у припреми је стална поставка, реконструише се други део управне зграде, а у плану су даљи радови на уређењу комплетног меморијала. Све ово коинцидира и са иницијативом председника републике Александра Вучића да култура сећања мора бити континуирано присутна у српском друштву као најбољи одговор на негирање наших жртава.

Такође, у седишту Унеска у Паризу министарка културе Маја Гојковић потписала је с министрима културе бивших југословенских република споразум о финансирању поновног успостављања заједничке сталне поставке у Државном музеју Аушвиц-Биркенау у Пољској, као месту сећања на жртве у том концентрационом логору. Имајући све то у виду, мислим да је и у овом сегменту направљен значајан искорак унапред.

Каква је ситуација на плану међународне сарадње?

– Средином прошлог месеца потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић присуствовала је свечаности поводом оснивања Асоцијације за промоцију економије, трговине, културе и туризма Србије и Кине, што је значајан допринос нашим укупним односима, а посебно у области културе. Ту су и скори сусрети с министарствима Грчке, Мађарске, Кубе, Казахстана, итд. Ово је само део најактуелнијих активности везаних за међународну сарадњу, у коју је укључен и рад наших културних центара у Паризу и Пекингу.

Које бисте пројекте из културе издвојили као најважнији део програма “Скок у будућност 2027“?

– Од великих инфраструктурних пројеката који нас очекују издвојио бих неколико веома значајних који се тичу културе, а то је нова намена Хале 1 Београдског сајма, изградња Музеја Николе Тесле, изградња Природњачког музеја, завршетак радова на старој железничкој станици и пресељење Историјског музеја, изградња Дечјег музеја и нове сцене у згради старе поште, којој ће бити враћен стари изглед по пројекту архитекте Момира Коруновића, а ту је и завршетак започете реконструкције и доградње Народног позоришта у Суботици, те изградњу Музеја стакларства у Параћину и Музеја кошарке у Чачку, као и наставак истраживања и заштита археолошког налазишта Бело брдо у Винчи и Визиторског центра Царичин град.

Фото: Министарство културе